Osokoljen činjenicom da, ljuta na hrvatske zakonopisce, nemačka kancelarka Angela Merkel nije došla na proslavu ulaska Hrvatske u EU iako u kalendaru tog dana nije imala obaveza, Tomislav se Nikolić, predsednik Srbije, zemlje koja je poslala najjaču delegaciju na ovu ceremoniju, usudio da kaže u blindiranom studiju Hrvatske radio-televizije da će „ozbiljno razgovarati sa Merkel kako bi video da li se u uslovima Bundestaga“ za Srbiju u EU „zapravo krije zahtev da Srbija prizna nezavisnost Kosova“.

Dodao je da Srbija nije i ne može da prizna Kosovo. Nikolić se u Zagrebu pre doručka, na prazan stomak, rukovao sa Atifetom Jahjagom. Iako su sedeli za različitim stolovima, predsedničke misli su se dodirivale. Na istom travnjaku mešali su se mirisi njegovih dopola pečenih jaja i zmijski pogled sa njene kožne tašne.

Merkel je šefica vlade koja radi ono što joj članovi Bundestaga nalože, a njena funkcija nije da tumači misli njih 620.

Kratak spoj

Merkel i Nikolić nemaju toliko zajedničkog da bi on mogao da je propituje. Zajedničko im je što srpski „odvijač“ ili hrvatski „odvrtač“ zovu „šrafciger“, koji Nemci pogrešno pišu kao „schraubenzieher“. Zajednički koriste složenicu „kurcšlus“. Majstori Srbi se sa naglaskom na prvoj polovini pri tom muževno osmehuju kod samohranih udovica, iako ne umeju da napišu „kurzschluss“.

Zajedničko je Nemačkoj i Srbiji što gube u ratovima koje započnu, a započinju ih u ime svejedno da li odbrane Nemaca u Sudetima ili Srba u Hrvatskoj. I Nemačka i Srbija su imale svaka svoj fašizam: holokaust, odnosno etničko čišćenje do genocida. Nakon svega, zajednički im nisu ni orlovi na državnim značkama.

Posle ratova Srbija se delila, Nemačka se ujedinjavala. Nemačka se sastoji od 16 država, a Srbija od jedne pokrajine.

Kad je Evropski savet rekao da će datum pristupnih pregovora dodeliti Srbiji jednog lepog dana u januaru, a milenijuma valjda ovog, poslušao je Bundestag. Krajem 2011. je Nemačka, jedan od osnivača Evropske zajednice, preteče EU, osporila dodeljivanje kandidatskog statusa Srbiji jer su zabarikadirani Srbi pucali na nemačke vojnike u KFOR-u, upravo kada je Nemačka htela da smanji udeo u ovim mirovnim snagama. Od oko 6.000 međunarodnih vojnika na Kosovu, 1.150 su iz Nemačke.

Čovek stare biografije

Sa 80,3 miliona stanovnika Nemačka je najveća ekonomska i politička sila na kontinentu, a četvrta ekonomska sila sveta. Najveći je kontributor budžetu EU kome daje petinu para, a treća po veličini doprinosa UN. Ne štedi ni na Srbiji. Nemačka je prvi spoljnotrgovinski partner Srbije i među pet najvećih investitora koje ogolela zemlja nestrpljivo očekuje. Nemačka godišnje poklanja Srbiji od 20 do 60 miliona evra. Lane je Srbija dobila od Nemačke gotovo 23 miliona evra, od Kine milion evra, a od Moskve opet ništa. Zauzvrat Moskva dobija ordenje iz Beograda, a Nikolić traži razjašnjenje od Merkelove, koja je, iako mlađa, doktor hemijskih nauka a „Nikolić je u rodnom gradu završio osnovnu i srednju tehničku školu – smer građevinski tehničar“, piše u njegovom životopisu koji je poslednji puta inoviran 8. juna 2013. u 00:15h.

Osmi put u posljednjih deset godina se Merkel našla na listi najmoćnijih žena sveta, prema izboru časopisa „Forbs“ (Forbes) za 2013. godinu. Na toj listi je sedam puta bila prva. Nikolić je prvi po tome što ima najmanje sveća na predsedničkoj torti.

Merkel je kancelarka od 2005, a Nikolić se tri puta kandidovao na predsedničkim izborima u Srbiji i jednom za predsednika Jugoslavije. Tada je zadobio 5,88 odsto glasova. Još je maja 2007. godine pet dana bio predsednik Skupštine Srbije.

Nemačka je „zemlja pesnika i mislilaca“ (Das Land der Dichter und Denker), dok Srbija ne dopire dalje od šljiva u uspravnom i nagnječenom stanju. Nobelovu nagradu dobila su 103 Nemca. Srbija nema toliko ni da kandiduje. Na nemačkom jeziku objavi se godišnje 700 miliona knjiga, oko 80.000 naslova, od čega su 60.000 novi naslovi. U Srbiji se godišnje objavi 10.000 naslova, tematike od igle do lokomotive. Nemački sportisti su treći na svetu po broju osvojenih olimpijskih medalja, a kilometraža „autobahna“ je treća po dužini u svetu. Lane je u Nemačkoj bilo 300.000 više imigranata od emigranata. Godišnje iz Srbije beži više od 32.000 osoba, najviše u Nemačku – oko 9.000. Oni koji dođu u Srbiju su u tranzitu. Uglavnom za Nemačku.

Hrvati ne daju Nikoliću da spava

Nikolić koji proziva Merkelovu, je bio predsednik Srbije i u septembru 2012. i u martu 2013. kada je nemačka CDU/CSU delegacija od četiri parlamentarca i jednog savetnika, najveća sprega u Bundestagu, ispostavila Srbiji istih sedam zahteva kao i sada koje treba da ispuni da bi se Bundestag složio da počnu pregovori o pridruživanju Srbije EU. Između ostalih je i zahtev koji je samo naoko samo nemački – vidljiv napredak u otkrivanju i kažnjavanju palitelja nemačke ambasade pre pet godina. Optužnica za ovo nije ni podignuta. Policijom koja nije zaštitila diplomatska predstavništva komandovao je Aleksandar Nikitović, šef kabineta tadašnjeg premijera Vojislava Koštunice. Obojica su dostupna organima gonjenja. Organima gonjenja komanduje Ivica Dačić, koji je zapretio Bundestagu da neće implementirati sporazum sa Prištinom ako Beograd ne dobije datum pregovora. Ministarstvo pravde drže Nikolićevi.

Koaliciji CDU/CSU u Bundestagu za pristanak na datum bilo je dovoljno da se dva predsednika ili dvojica premijera izjasne u pisanoj formi ili pred kamerama da će za vreme pregovora o pridruživanju Srbije EU pravno obavezujuće regulisati normalizaciju odnosa, ili barem potpisati sporazum o dobrosusedskim odnosima kakav imaju Rusija i Kina od 2001. godine.

Eventualna promena vlade u Berlinu nakon septembarskih izbora neće promeniti politiku Nemačke prema Srbiji, jer rezolucija koje su u Bundestagu predlagali Socijaldemokratska partija i Zeleni ne odstupa od vladajućih stavova.

Nikolić i kad ćuti peva himnu „Nemačka iznad svega“ („Deutschland, Deutschland über alles“). Kompozitor je za himnu koristio napev Hrvata iz Međimurja „Vjutro rano se ja stanem“ (Ustajem u rano jutro).

(Autonomija)