Berlinski „Tagescajtung“ piše o sahrani mitropolita Amfilohija, kritički se osvrćući na celivanje umrlog, ali i na njegovu prošlost. „Velt“ donosi tekst o uticaju Rusije u istočnoj Evropi, između ostalog i u Srbiji.
„Vernici su ljubili telo crkvenog velikodostojnika koji je u petak preminuo od korone. Po starom obredu ljudi su celivali glavu i ruke mrtvaca. Opasna ceremonija – za čoveka koji se smatra agitatorom srpskog nacionalizma“, piše novinar Erih Ratfelder za berlinski Tagescajtung. I nastavlja:
„Od početka je podržavao ratnu politiku tadašnjeg premijera Srbije Slobodana Miloševića, koji je u raspadajućoj Jugoslaviji silom težio izgradnji Velike Srbije. Kao velikana srpskog naroda veličao je ratnog zločinca bosanskih Srba Radovana Karadžića, koji potiče iz Crne Gore, a kojeg je Haški tribunal UN osudio na doživotni zatvor. Mitropolit je bio jedan od onih crkvenih velikodostojnika Srpske pravoslavne crkve koji su se otvoreno zalagali za agresivni nacionalizam.“
„Za njega su katolici bili neprijatelji, a muslimani pogrešni ljudi pogrešne vere. Nikada nije našao ni reči žaljenja zbog genocida nad bosanskim muslimanima u Srebrenici 1995. Krajnje konzervativni mitropolit oštro je kritikovao civilno društvo koje se borilo protiv diskriminacije i osuđivao istopolne brakove kao znak zapadne dekadencije. Amfilohije je takođe snažno zastupao antizapadne i proruske poglede na spoljnu politiku.“
„Međutim, najvažnija mu je bila borba protiv nezavisnosti Crne Gore. Referendum 2006. bio je jedan od njegovih najvećih poraza. Kada je vlada nezavisne države prepoznala Crnogorsku pravoslavnu crkvu, počeo je sistematski da mobiliše svoje vernike. Negirao je pandemiju korone i uzdao se u Boga. I zarazio se koronom na crkvenim službama bez maske. Sada je stari ritual njegove sledbenike bez zaštite izložio virusu“, zaključuje Erih Ratfelder u tekstu za „Tagescajtung“.
Ruski uticaj u Srbiji počinje da slabi?
U članku pod naslovom Ruski napad na istočnu Evropu, list Velt navodi nekoliko zemalja u kojima se Rusija uspešno ili pak ne tako uspešno meša u politiku i ekonomiju: Grčku, Mađarsku, Bugarsku Poljsku, Češku – i Srbiju.
„Srbija je najvažniji ruski partner na Balkanu“, piše novinar Pavel Lokšin za nemački list: „Teško da postoji političar u Beogradu koji se ne može smatrati proruskim. Aktuelni predsednik Aleksandar Vučić opisuje Putina kao svog dragog prijatelja. Ruski predsednik se smatra najpopularnijim stranim šefom države u Srbiji, a prilikom zvaničnih poseta, mase ljudi ga dočekuju i pozdravljaju.“
U članku se podseća da je „Rusija osudila rat na Kosovu 1999. i do danas ne priznaje nezavisnost bivše jugoslovenske pokrajine. Moskva snabdeva Srbiju borbenim avionima i ulaže u energetsku i železničku infrastrukturu. Ali ruski uticaj počinje da slabi: Kina je sada ekonomski najvažniji nezapadni partner. I što je bliže mirno rešenje Beograda i Prištine, to je Srbiji manje potrebna Rusija i njen veto u Savetu bezbednosti UN.“
„U septembru su se Vučić i kosovski ministar spoljnih poslova Avdulah Hoti dogovorili u Vašingtonu o putu normalizacije ekonomskih odnosa. Kosovo je na godinu dana obustavilo napore da se pridruži međunarodnim organizacijama.“
STUPS: Bestijarijum