Zašto se pojedini tabloidi u Srbiji tako brzo osnivaju a još brže gase, i zašto se oni ne bave tipičnim tabloidnim pitanja, već pitanjima „života i smrti“?

Fenomen tabloida u Srbiji, od kojih se neki brzo rađaju ali brzo i gase, a neki drugi se okreću kako vetar duva, odnosno kako se vlast menja, nije ni malo bezazlen, s obzirom da se preko pojedinih takvih novina u Srbiji vodi borba za vlast i moć, smatraju sagovornici Dojče velea.

Kolumnista Teofil Pančić kaže da tabloidi nisu srpski izum, ali dodaje da su tabloidi u razvijenom svetu pre svega tržišni fenomen koji mnogi ljudi vole i koji se prave za široku publiku. Kod nas je, smatra Pančić, problem to što većina tabloida uglavnom nije osnovana iz tržišnih razloga, nego zato što je suštinski „zakamuflirana grupa za različite vrste obračuna“.

„I to je ono što je problem sa njima i zato oni vode ove bolesne i prljave kampanje na način koji to rade i danas. I to u jednom trenutku protiv ovoga, u nekom drugom trenutku protiv nekog drugog, a taj koji im je do juče bio meta, sada im je saveznik i niko s tim naizgled nema nikakav problem. Dakle, to je moguće samo onda kada taj tabloid nije nekakva stvar naprosto samo zato da bi se čitala, zato da bi neko na tome zaradio, nego postoji zato da bi obavljao te prljave, paramedijske poslove za ovaj ili za onaj centar političke ili ekonomske moći“, navodi Teofil Pančić.

On dodaje da nedavne najave hapšenja u pojedinim tabloidima, koja su se potom zaista i desila, ne govore o istraživačkom potencijalu tih medija, već o njihovoj sprezi sa vlastima.

„Prvo ljude bace kroz tu mašineriju difamacije, što ne znači da su ti ljudi nedužni – naravno da to ne tvrdim – ali hoću da kažem da je to mehanizam kako se radi. Nije to nekakvo čuveno istraživačko novinarstvo koje je ne znam kojim svojim metodama došlo do toga pa je onda to objavilo, a onda vlast, koja nema ništa s tim, rekla: ‘Jao, vidi, vidi, pa ovo su vrlo zanimljiva otkrića, hajde da mi vidimo šta iza toga stoji’, i onda zahvaljujući tome neko završi u zatvoru. Bilo bi lepo da je tako, mi bismo onda živeli u jednoj krasnoj medijskoj demokratiji, ali plašim se da stvari funkcionišu na sasvim drugačiji način i to je ono što je problem“, kaže Pančić.

Predsednik Izvršnog odbora Nezavisnog društva novinara Vojvodine Nedim Sejdinović slaže se sa Pančićem.

„Mislim da se politika u Srbiji već dugo vremena vodi preko medija, pre svega preko tabloida. Mi trenutno istovremeno prisustvujemo borbi za prevlast na medijskoj sceni i političkoj borbi uz pomoć medija. Ti tabloidi su isključivo sredstvo u rukama političara, koje služi za međusobni obračun i za promovisanje određenih interesa i interesnih grupa“, kaže Sejdinović.

On dodaje da zbog svega rečenog takva vrsta tabloida zapravo i ne može da se nazove medijima.

„Mislim da bi teško neki od takvih tabloida da se nazove medijem, a pogotovo medijem koji poštuje pravila profesionalnog novinarstva, jer prisustvujemo zapravo jednoj potpunoj dekadenciji i devastaciji novinarstva od strane tabloida“, navodi Sejdinović.

Oba naša sagovornika slažu se u oceni da je postojanje takvih tabloida uzrokovano haosom koji vlada na medijskoj sceni Srbije, ali upozoravaju i da je postojanje takvih listova zapravo signal da sa ovim društvom u moralnom smislu nešto duboko nije u redu.

(Deutsche Welle)