Sasvim predvidivo – ne znam samo što im je tako dugo trebalo – takozvane patriotske stranke, ruske sponzoruše na čelu sa onim ex DSS Popovićem izađoše pred srpski narod i senat s predlogom da se – u cilju sveobuhvatne zaštite Srbije od migranata i zala koja migranti sa sobom nose – na granici sa Makedonijom podigne zid. Pa dobro! Ako Republika Srbija nekim slučajem odluči da podiže zid, predlažem joj da poslu pristupi u duhu tradicije, kao, da kažemo, prilikom zidanja Skadra na Bojani i da u zaštitni duvar preventivno uzida Popovića. U suprotnom – otići će mast u propast jer će vile obnoć rušiti ono što neimari prekodan sagrade.

Dobro, de, malo zajebancije nikad nije na odmet. Ali hajde da mi razmotrimo praktičnu stranu eventualne izgradnje protivmigrantskog zida. Koliko sam razabrao, migranti ne prelaze granice na podobije krijumčara, što će reći kroz jaruge i preko gudura, nego to čine na graničnim prelazima, uglavnom železničkim. O ovoj stavci nisam baš najbolje obavešten, ali pretpostavljam da svi ti ljudi imaju uredna dokumenta. To što je migranata – po Popovićevom (i ne samo njegovom) mišljenju – previše, problem je koju nijedan zid neće rešiti. Konačno, broj migranata nije neograničen. Ovi što prolaze kroz Srbiju su, da kažemo, elita razorenih bliskoistočnih država, što će reći da imaju para i rodbinu u zemljama u koje su se zaputili, a takvih u pomenutim državama nema baš mnogo. Tamošnja će sirotinja raja – kao i sve ovosvetske sirotinje raje – poslušati Aleksu Šantića i „ostati ondje“.

A sećate li se kako su – kada se raščulo da je Mađarska odlučila da podigne zid – iste (i slične) persone dramatis iz glasa zakukale da naš severni sused „od Srbije pravi logor“. Ja sam sa ovog mesta blagoizvoleo obavestiti srpski narod i senat da Mađarska, ograđujući se od Srbije, sama sebe pretvara u logor, ali sam, po običaju, džaba krečio. I neka sam, vala. Ako me se sete za Dan molera, setiće se, ako ne, nikom ništa. I – šta sad! Hajde da i mi podižemo zid.

Malograđanski (čitaj – totalitarni) um naprosto obožava zidove, ograde, pregrade, pretince, sve, ukratko, mehanizme za koje misli da mogu garantovati udobnost užirenih guzica. Ovaj svet, međutim, nije nastao i ne postoji radi udobnosti malograđanskih guzica – a zbog čega je postao i zašto još stoji, o tome se obavestiti u Bibliji – i zato svet daje sve od sebe da tu udobnost razbuca. Kao što prekjuče rekoh – a bila mi je ka vladičina – zidovi su znak slabosti i – jednom kada se podignu – to obično bude na štetu žitelja njihove unutrašnje strane. Ko god napravi zid, taj najebe. Setite se samo kako je bilo sa „ove“, a kako sa „one“ strane Berlinskog zida. Ako neki zid ipak mora da bude podignut, savetujem Republici Srbiji da ga ne zida na makedonskoj granici, nego da ogradi Popovića.

(Danas)