Ime i prezime našeg najnovijeg Mesije – Lazar Krstić – toliko je krcato simbolikom da me živo čudi kako se do sada nije našao nijedan tajnovidac koji bi nam obznanio da Lazar na hebrejskom znači „pomaže Bog“, a da je prezime Krstić u uskoj vezi sa krstonosnom vizijom, našeg čoveka iz Niš – cara Konstantina. Šta da vam pričam: In hoc signo vinces.

„Genijalac sa Jejla“, tako je srpski novindžiluk nazvao novog mesiju i u toj stvari verujem lažljivom srpskom novindžiluku, iako je i u te dve reči nije da proturi dezinformaciju, jer se Yale pravilno izgovara – „jel“. Nadalje, uopšte ne sumnjam da je Krstić obrazovan i sposoban čovek. Sklon sam, štaviše, da poverujem i u to da ima genijalan plan kako da unese nešto reda u drljave srpske finansije. Zamerku da je isuviše mlad – dvadeset devet mu je godina – takođe odbacujem kao budalastu. A opet, sumnja mi je veća od nade. Vrlo sam skeptičan. A sad ću vam objasniti i zašto.

Zato, dame i gospodo, što se novo vino ne sipa u stare mešine, a to je u ovdašnjem političkom vinarstvu tradicionalna tehnologija. Džaba ti „genijalac sa Jejla“ unutar političkog sistema koji počiva na lažima, pseudomitovima, mitu i korupciji, smrtnim neprijateljima svakog napretka. Đinđić je svojevremeno isto tako angažovao eksperte i pokušao da promeni sistem, ali sistem je promenio eksperte i stvar se nije primila. Ne sumnjam ja u Overkordove dobre namere, ali rekao bih da je i vrhunski navigator nemoćan na komandnom mostu na sto mesta probušenog broda, a naš brod je toliko bušan da ga ne vredi popravljati. Ako nameravamo da – uprkos urođenom strahu od vode – nastavimo plovidbu, mora se praviti novi.

Što je, po svemu sudeći, nemoguća misija. Evo, rekonstrukcija komandnog mosta, to jest vlade, otegla se u nedogled. Koliko li će tek rekonstruisanoj vladi trebati da rekonstruiše Srbiju – to je već filozofsko pitanje, ali odgovor nije toliko tajanstven – taman do sledećih izbora, a posle, posle ćemo već videti, naći će se već neki ekspert, naše gore list, koji će povaditi jedan mali deo kestenja iz ogromne vatre. U tom smislu, ne treba imati preterana od Lazara Krstića, bez obzira koliko on bio genijalan i bez obzira što se školovao na Jejlu. Rekao bih da se pred Krstićevim izvorom račvaju dva putića. Jedan će ga odvesti u teške frustracije i još teži sukob sa ohlokratima, drugi – lagodniji – vodi ga pravo u adaptaciju sistemu koji će (uzalud) pokušati da promeni. Ali da, kako se to kaže, ne prejudicirajmo. Hajde da malo sačekamo. Mesija će jednoga dana ipak doći.

(Danas)