Patriotizam, cenjeni publikume, svakoga dana, u svakom pogledu sve više napreduje. A naročito u Novom Sadu, srpskoj Atini. Šta da se radi, kakvi smo mi Heleni, takva nam je i Atina. A prgavi smo Heleni. Najsličniji Spartancima, koji su, kao i mi, voleli da prelamaju preko kolena.

Elem, čitam da je pre neki dan kompletna redakcija pozorišnog časopisa Scena podnela ostavku jer ne može više da radi zbog opstrukcija uprave Sterijinog pozorja, koje je palo u šake novosadskih patriota.

Scena je, da kažemo, sitan zalogaj; to je, inače, sjajan (i preko potreban) časopis namenjen uskom krugu čitalaca. Ali sitnim dušama je sve veliko. Kako ono kažu u Čačku: mala vajda veseli čoveka. U tom smislu su neki novosadski ljudi odlučili da se ovajde i da nacionalizuju Scenu. To, međutim, nije moglo da se izvede onako lako kao godine 1945. Pa se pribeglo opstrukcijama, zavlačenju, cinculiranju sve dok urednica i članovi redakcije – listom osobe od integriteta – nisu digli ruke. Evo vam vaša scena, tako su (samo učtivije) rekli, pa pravite scene. Što će nova redakcija svakako i učiniti. Živi bili pa videli.

Ne znam da li opažate jedan čudan trend. Što se više evrointegrišemo i internacionalizujemo na spoljnom, to se više provincijalizujemo na unutrašnjem planu. Srpska kultura, bar onaj njen segment koji zavisi od državnih para, postala je feudalno dobro apsolutnih amatera – u najboljem – i krajnje sumnjivih tipova u najgorem slučaju. Mene to uopšte ne čudi. To je samo dovršetak procesa započetog za Miloševićevog, dovedenog do savršenstva za Koštuničinog, uredno zalivanog za Tadićevog vakta.

Narodnjacima i njihovim saradnicima šaka je dopao gotovo dovršen proces varvarizacije srpske kulture. Može biti da se overlordu Vučiću tu neke stvari i ne dopadaju, ali čovek ima mnogo poslova i još više briga na grbači. A verovatno i ne može tek tako da oduva zaslužne partijske aktiviste i njihovu mnogobrojnu rodbinu.
Mislim da je zaludno, ali hajde da napišem jedan SMS za Vučića: Dragi, Aco, tvoji državotvorni i antikorupcijski napori zaslužuju svaku pohvalu, ali, vidi, baci jedan pogled na širu sliku. Pretpostavimo da ti pođe za rukom da dekriminalizuješ i uzakoniš zemlju Srbiju. Biće to pravi podvig, šta podvig, biće to ravno biblijskom čudu! Ali ako se čudo ipak dogodi, nemoj da se nađeš u čudu kad shvatiš da si džaba krečio, a da su ti Crven Ban spustili upravo moleri koje si postavio na naoko nevažnim mestima. Ako si već stisnuo muda i ponudio ministarski položaj Milici Delević, stisni ih još jače i dovedi prave ljude na prava mesta. Inače će nam pogrešna stvar biti stavljena na pravo mesto.

(Danas)