Ode Erdogan, do?e vikend, red je da podvu?emo crtu i da hladne glave (naravno, koliko je to našim glavama mogu?e) razmotrimo domete i rezultate sultanove posete bivšem pobunjeni?kom pašaluku.

I – šta kažem? Eh, šta! Ako me baš pitate, držim da je poseta mnogo zna?ajnija po onome što Erdogan nije rekao i u?inio, nego po onome što je rekao i u?inio. A kako to mislim? Evo kako!

Da je sultan Erdogan imao bar „m“ od mentaliteta, „p“ od pameti i „b“ od bezobrazluka Ivice Da?i?a i Aleksandra Vulina (koji ova dvojica u saradnji sa tupoumnim srpskim istori?arima pripisuju teškom nasle?u beogradskih dahija) zacelo bi – nakon što mu je Da?i? arlau?u?i i distoniraju?i otpevao Osmanagu, spoljnom pope?itelju zalepio sto evra na ?elo, poklonio mu svilenu bašliju, blagonaklono ga pomilovao po kosi i potom ga poslao u najbliži mutlak da ga neki, adžuvanluku sklon, stambolski ?ibuk?ija pošteno naguzi jer se to – ostavimo na?as politi?ku korektnost po strani – sa pevaljkama i peva?ima na orijentu odvajkada tako radi, a tako se – zbog teškog nasle?a, je li – sa pevaljkama radi i po Srbijanskim selendrama (ne tako dalekim od Beograda) samo što tamo kafedžija, lokalni preduzima?, šef policajne stanice i seoski u?a, ne guze saborno ministre ili ministarske (mada ni to nije isklju?eno), nego pevaljke od zanata.

Idemo dalje. Da je Erdogan doista toliki neoosmanista u duši, koliko ovdašnja piskarala tvrde da jeste, šta bi ga spre?ilo da razbije staklenu vitrinu, dograbi Hatišerif i da ga – pred zgranutim Jego Sijatelnim Predsedatelstvom – pocepa na komade, da drekne „puj pike, ne važi“ i da potom ulemi i raji beogradskog pašaluka održi slede?u govoranciju:

„Ovu povelju je Sultan Mahmud II poslao Kodži Milošu, doduše ponajpre da bi se kurtalisao bede, ali i u nadi da ?e Kodžini naslednici napraviti ozbiljnu državu sa kojom ?e Büyük Osmanli Devleti – pardon Türkiye Cumhuryeti – održavati srda?ne i prijateljske odnose, a šta je od cele rabote ispalo šta ja to – naslednik sultana Mahmuada – danas vidim? Vidim da tokom dva veka niste zaboravili ni jednu od turskih re?i, naravno od onih koje vam odgovaraju – dakle, javašluk, kalabaluk, murdarluk, murtatluk, rsuzluk, itd. – i da svaki dan prelazite sa tih ružnih re?i na još gora dela. Videh (dok sam putovao u Yeni Pazar) da su vam nameti tri puta ve?i nego pod dahijama, a da su vam putevi pet puta gori od turskih, pa do?oh do zaklju?ka da je Kodža Miloš džaba kre?io, a sultan Mahmud džaba pisao Hatišerif. Rajo beogradska, košuljo moja, Filip Višnji? je dopola bio u pravu. Vaši su drumovi zaista poželeli Turaka, a Turci ?e im, duševni kakvi su, ispuniti želju“.

(Danas)