Globalne – a pogotovo lokalne – tendencije ne idu na ruku liberalnim politikama. Pogrešno je, međutim, iz osnova tu tendenciju posmatrati katastrofički, kao uspostavjanje definitivne supremacije populističkih i kolektivističkih doktrina.

Istini za volju, uspon pseudodesnice i populizma – posvuda u Evropi, a naročito u Srbiji – mnogo duguje neporecivoj kompromitovanosti (i korumpiranosti) levice i liberala koji su u Srbiji posle kratkotrajnog postpetooktobarskog poleta i sami skliznulu u populizam i koji – osim verbalno i površno marketinški, nisu pronašli moduse uspostavljanja drugačijeg kulturnog poretka, kultivisanja i ograničavanja razobručenog kapitalizma.

Uspon pseudodesnice i populista ne treba shvatiti kao katastrofu nego kao školu novih liberalnih snaga, koje ne bi trebalo da ponove kardinalnu grešku Demokratske stranke, nekada glavnog motora modernizacije – što će reći pravljenje kompromisa sa dokazano i nepopravljivo nacionalističkim i populističkim strankama.

Nove liberalne snage – u ovom trenutku okupljene oko programskog saveza Građanskog demokratskog foruma, Zajedno za Srbiju i Ne davimo Beograd – naročito ne bi smele da svoje političko delovanje svedu – kao što su to učinile DS i produkti njengo raspadanja – isključivo na „lovljenje“ grešaka vladajućeg SNS-a i njenih satelita i na jalove pokušaje diskreditacije i difamacije istaknutih političara vladajuće koalicije, nego da rade na afirmaciji liberalnih, demokratskih principa, poboljšanju percepcije geopolitičke i lokalne realnosti koja je u velikoj krizi i da sopstvenim primerom i praksom – a ne praznim rečima – utiru put instuticionalizaciji države u kojoj će vladati ustav i zakoni, a ne samovolja pojedinca koji sticajem okolnosti prigrabi moć.

Konfuzija u kojoj se Srbija našla i u koju sve više tone, posledica je višedecenijskog delovanja odavno prevaziđenog, ali žilavog devetnaestovekovnog anahronizma – spacijalne politike – koji glavni resurs napretka vidi u prostoru, a ne u ljudima i koja previđa da je poodavno nastupilo doba hronopolitike, ekonomisanja i manipulisanja sa vremenom, resursom koga je, za razliku od prostora svakim danom sve manje.

Okolnosti, kako rekoh, nisu povoljne, cilj je daleko, ali ne kaže se uzalud da je prvi korak polovina pređenog puta.

(Autonomija, foto: Medija centar Beograd)