Na „stručnom“ skupu „Upotreba srpskog jezika u medijima“ sve vrvelo od mizoginije, neznanja, netačnosti i mržnje prema drugim nacijama
Društvo novinara Vojvodine (DNV) organizovalo je “stručni” skup “Upotreba srpskog jezika u medijima” u svečanoj sali (ogranka) Srpske akademije nauka u Novom Sadu (23. decembar 2013, od 10 do 13.30 h, bez pauze) “u uverenju da ozbiljnije rasprave o jezičkoj kulturi ukazuju na mnogobrojne goruće probleme i nasušnu potrebu da se ovom pitanju opštekulturnog, prosvetnog i obrazovnog, nacionalnog i društvenog, kao i profesionalnog razvoja posveti, mnogo više nego do sada, posebna pažnja” (piše u pozivu za skup koji je potpisao Mladen Bulut, predsednik DNV, i koji je rukovodio istim, uskrativši mu štampani program).
Skupu je prisustvovalo dvadesetak osoba koje su, gotovo sve, govorile negativno o jeziku u medijima, o lošoj nastavi srpskog jezika u školama i na fakultetima, o nepismenim novinarima, a najviše o zapostavljanju ćirilice (Anđelko Erdeljan, novinar satiričar Dnevnika; Andrej Fajgelj, direktor Kulturnog centra u Novom Sadu i docent na Filozofskom fakultetu u Kragujevcu, filolog; Đorđe Jovetić, iz Udruženja za ćirilicu; Dragan Vujačić, novinar iz Pančeva; Zoran Kulundžija, direktor izdavačke kuće Prometej; Kostantin Knežević, lektor, TV Vojvodina; Drago Njegovan iz Muzeja Vojvodine; Miroljub Mijušković, glavni i odgovorni urednik Dnevnika; Radomir Dabetić, novinar i funkcioner gradske vlade, i četiri žene: Marijana Nikolić iz Instituta za srpski jezik SANU u Beogradu, Snežana Živković, novinarka Radio Novog Sada, Anđelija Čanković, prevodilac sa engleskog jezika, i Milada Popović, lektorka u Radio Novom Sadu).
Anđelko Erdeljan je prosuo neograničen broj mizoginih izraza o ženama, ali ga predsedavajući nije opomenuo, kao ni druge govornike, koji su vređali druge nacije, iznosili netačne naučne činjenice, ili netačno citirali druge autore, koristili se svim onim što je u diskursu ozbiljne rasprave ZABRANJENO.
Govornici su pokazali neznanje i o načinu obrazovanja novinara kod nas, o novijoj lingvističkoj literaturi o jezičkom planiranju i posebno o smislu uvođenja rodno osetljivog jezika u javnu i službenu upotrebu jezika. Bilo je porazno slušati to sve na jednom mestu u jednom vremenskom odseku od  puna četiri sata bez pauze u prostoru značajne institucije kao što je SANU, na tako ozbiljnu temu kao što su mediji i jezik, a bez štampanog ili najavljenog programa, pa ni obavezne satnice unutar njega.
Govornici su izrekli niz netačnih i neosnovanih kritika na rad onih koji pripremaju novinarske (“nepismene”) kadrove, a da se sami nisu zapitali koju odgovornost oni imaju za netačno iznošenje činjenica. Ono što je najvažnije, predsedavajući ih nije opomenuo, ili iz neznanja ili iz solidarnosti.
Društvo novinara Vojvodine bi trebalo da preuzme odgovornost kada se odlučuje da organizuje stručne skupove na ozbiljne naučne teme, pogotovu kada su u pitanju tako delikatne teme oko jezika i medija, posebno rodno osetljivog jezika, o kojem se šire manje zna kod nas. A pogotovu da preuzmu odgovornost za neodgovorno izrečene izjave u prostoru jedne ozbiljne institucije kakva je SANU u Novom Sadu.
Novi Sad, 23.12.2013.