Kejt Evans, Crvena Roza: biografija u slikama Roze Luksemburg, Fabrika knjige, Beograd, 219 str.

Na današnji dan, pre skoro jednog veka, 15. januara 1919. godine, svirepo je ubijena je najpoznatija političarka u istoriji Evrope 20 veka – Roza Luksemburg.

(15. januara uveče, uhapšena je u Berlinu, u Vilmersdorfu; zlostavljana u hotelu „Eden“; ubijena prilikom transporta i bačena u kanal.)

Više puta je konstatovano da je kod nas o njenoj teorijskoj misli nedovoljno raspravljano: mada postoje prevodi njenih knjiga, u bibliotekama ih uglavnom retko ko traži. Jedan od dobrih načina da nam se približi život i delo Roze Luksemburg bilo je štampanje stripovane biografija o životu i delu Kejt Evans, u prevodu sa engleskog jezika (Slobodanka Glišić) pod nazivom Crvena Roza. Pokušaj je to da se u obliku modernog načina sticanja znanja (strip) medijski približe današnjim čitaocima, pre svega mladima, najvažnije izjave revolucionarke i borkinje za slobodu, i u toj književno-medijskoj formi njeno delo otrgne od zaborava.

Knjiga je tako urađena da junakinja Roza govori svoje najvažnije misli (štampano italikom) o svojim revolucionanim idejama (Želim da delujem na ljude kao udar groma… da im raspalim um, širinom svoje vizije, snagom svog ubeđenja i svojom moći izražavanja). Tako dobijamo jasnu poruku autorke knjige, Kejt Evans, šta je bio politički kontekst u kojem je junakinja knjige pokušavala da afirmiše svoju viziju sveta, šta njeno nepomirljivo ubeđenje da se postojeća politička situacija mora menjati, ali i kakve je prirode bila ova krhka žena, velike intelektualne moći, ljubiteljka životinja i biljaka, koliko i čoveka. Snaga za pokretanjem promena u pravcu slobode čoveka – osnovni je motor života Roze Luksemburg.

Od posebne je važnosti to što se u ovoj stripovanoj biografiji jasno pokazuje način na koji je junakinja razumela nepovoljan položaj žene u javnoj sferi svoga vremena – krajem 19. i u prve dve decenije 20. veka. Ona je jedna od glavnih borkinja za ženska ljudska prvava, zajedno sa Klarom Cetkin, koja je naglašavala da je ravnopravnost žena jedno od osnovnih elemenata borbe za slobodu od nacionalizma i fašizma u društvu.

(Autonomija)