Bivši pripadnik Vojske Republike Srpske Franc Kos izjavio je na suđenju Radovanu Karadžiću pred Tribunalom u Hagu, da je, posle streljanja stotina srebreničkih Muslimana na farmi Branjevo, sredinom jula 1995, potpukovnik VRS Ljubiša Beara u kafiću pohvalio počinioce zločina za „odlično obavljen posao“ i rekao im da će „država biti zahvalna“.

Franc Kos, koji je bio jedan od počinilaca iz 10. diverzantskog odreda Glavnog štaba VRS, svedočio je da je tada shvatio da je to masovno ubistvo bilo „planirano“. „Nijedan pripadnik 10. diverzantskog odreda nije imao nikakvog motiva da tamo ide iz ličnog, nacionalnog ili bilo kojeg drugog osnova, već je to obavio po naređenju“, izjavio je svedok.

U jučerašnjem iskazu Franc Kos je potvrdio da je 16. jula 1995. učestvovao u streljanju Muslimana na farmi Branjevo kod Zvornika. Tvrdio je, međutim, da su on i drugi počinioci streljali 300 do 350 zarobljenika, a ne 1.000-1.200, kako piše u optužnici i ranijim presudama Tribunala.

Tadašnji vrhovni komandant VRS, Karadžić (68) optužen je za genocid nad oko 7.000 Muslimana u danima pošto je ta vojska zauzela Srebrenicu 11. jula 1995. godine.

Na svedočenje u Hag Kos je doveden iz zatvora u BiH, gde izdržava kaznu od 35 godina zatvora na koju ga je sud BiH, u Sarajevu, osudio zbog zločina protiv čovečnosti. Kos je danas, odgovarajući na pitanja tužioca, izjavio da su, posle streljanja na Branjevu, pripadnici Odreda otišli u kafić u obližnjem selu Pilica, dok je u seoskom domu kulture, preko puta, trajala egzekucija muslimanskih zarobljenika.

Svedok je rekao da nije ulazio u Dom „jer su tela bila ispred Doma“, ali da je s vrata vidio „ubijene i ranjene“. Ispred Doma je video i vojne i civile policajce. Po optužnici i ranijim presudama, srpske snage su u Domu kulture u selu Pilica ubile oko 500 zarobljenih Muslimana.

Kada se vratio u kafić, potpukovnik Beara je, po kazivanju Franca Kosa, vojnicima „održao govor… u veoma pijanom stanju i… pričao da istakne sebe“. Beara je rekao: „Vojnici, odlično ste obavili posao i država će vam biti zahvalna“.

„Tada sam shvatio da je neko to planirao, a ko je ja ne znam… Ja samo znam da smo morali da to obavimo, a po čijem naređenju, to će reći Brano Gojković kada ga uhapse jer je on jedini razgovarao s tim potpukovnikom“, rekao je Kos.

Gojković je bio na čelu grupe osam pripadnika Odreda koji su na Branjevu strijeljali zarobljenike i jedini je još u bekstvu. Po svedočenju Kosa i Dražena Erdemovića koji je 1996. prvi priznao učešće u zločinu, Gojkoviću je potpukovnik VRS na Branjevu naredio da se zarobljenici streljaju, a on je to preneo ostalim vojnicima.

Potpukovnika Bearu, tadašnjeg načelnika Sektora za bezbjednost GSS VRS, Tribunal je osudio na doživotni zatvor zbog srebreničkog genocida, ali ta presuda još nije pravosnažna. Kos je svedočio i da je komandira svog odreda Milorada Pelemiša, nekoliko dana kasnije, pitao zašto je dozvolio da njegovi vojnici budu umešani u streljanje zarobljenika. „Pelemiš mi je rekao: ‘Viša sila!’ i da više ne pitam o tome, što sam i učinio… Ja sam tada mislio da je ‘viša sila’ pukovnik Petar Salapura koji nam je uvek izdavao naređenja“, kazao je Kos.

Pukovnik Salapura je tada bio glavni obavještajac GŠ VRS, nadređen Odredu „po stručnoj liniji“. Odred je bio direktno podređen komandantu GŠ VRS, generalu Ratku Mladiću i nije mogao biti angažovan bez njegovog odobrenja.

Dokazujući navod optužnice da je na Branjevu ubijeno oko 1.200 Muslimana, tužilac Kristofer Mičel (Christopher Mitchell) je svedoku predočio da je iz grobnica povezanih s tom lokacijom, analizom DNK identifikovano ukupno 1.735 žrtava, od kojih je 500 bilo ubijeno u Domu kulture u Pilici.

Kos je, međutim, ostao pri iskazu da je 10. diverzantski odred na Branjevu strijeljao „ukupno sedam i po do osam autobusa“ sa ukupno 350 zarobljenika.

Pošto mu je tužilac citirao da je u ranijim izjavama precizirao da je ubijeno oko 1.000 Muslimana, iako mu to nije bilo u interesu, Kos je tvrdio da tada „nije razmišljao“ i da se pozivao na iskaz Dražena Erdemovića. Uz napomenu da je „ubistvo i jednog nevinog civila strašno“, Kos je rekao: „Mi smo ubili, po naređenju, 300 ljudi, što je veliki zločin, samo mi nismo tu mogli ništa… Sad odgovaramo više nego lokalci koji su to smislili… Nismo imali pojma šta ćemo raditi kad smo došli na farmu Branjevo“.

Na insistiranje tužioca da je više puta menjao iskaz o broju ubijenih i da, zapravo, ne može da sa sigurnošću tvrdi koliko je žrtava bilo, Kos je odgovorio: „Niko sa sigurnošću ne može da kaže koliko je streljano i koliko je sahranjeno“. Kos je izjavio da je, na zahtev pukovnika Salapure, sa drugim počiniocima zločina na Branjevu, početkom 1996. dobio lažnu ličnu kartu na ime Branimir Mladenović, i da njega, ni njegove saučesnike niko nije ispitivao o tome šta su uradili.

Odgovarajući na pitanja tužioca o masovnom ubistvu muslimanskih zarobljenika u magacinu Zemljoradničke zadruge u selu Kravica, kod Bratunca 13. jula 1995, Kos je opisao šta je vidio te večeri u skladištu, dok su se čuli pucnji i detonacije: „Pod je bio prekriven tijelima, ja sam mislio da spavaju i zato sam prišao da vidim… Druga prostorija je bila puna, ali se čuo razgovor i žamor, zato sam mislio da su oni još živi… Kada sam se vratio do puta, Marko Boškić (drugi pripadnik Odreda) je prišao i bacio unutra dve ručne bombe“.

Kos je kazao i da je ispred skladišta video „dvadesetak“ leševa, a „svojim očima“ i „dve-tri egzekucije“, kako je čuo od svog komandanta Milorada Pelemiša, „iz lične osvete“. Bili su prisutni i oficiri VRS, od kojih je jedan Pelemišu rekao da „moramo da pokopamo i sakrijemo ovo“.

Tužilac Mičel precizirao je da su analizom DNK do sada iz grobnica povezanih sa masakrom u Kravici, identifikovane ukupno 1.374 žrtve, od kojih je za „100 do 200“ utvrđeno da su strijeljane drugdje. Napominjući da ne zna koliko je tačno Muslimana u Kravici ubijeno, Kos je potvrdio da je u magacin u kojem je i on bio, moglo stati između 1.000 i 1.200 ljudi.

Suđenje Karadžiću se nastavlja 28. avgusta, posle letnje pauze Suda. Karadžić je optužen i za progon Muslimana i Hrvata širom BiH; za terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i za uzimanje za taoce pripadnika mirovnih snaga UN, 1992-95. godine.

(Beta)