Organizacije civilnog društva (OCD), uključujući grupe za zaštitu ljudskih prava, sve su više ugrožene u Evropi a na to ukazuju i preporuke iz poslednjeg izveštaja o vladavini prava u EU.

Ovih dana pretnja OCD ne stiže samo od represivnih vlada, poput onih u Rusili ili Turskoj. Niti su pretnje ograničene na demokratske države na putu prema autoritarizmu, poput Mađarske i Poljske. Pretnja sada dolazi i od strane izabranih vlada u zemljama čije demokratije izgledaju kao da su „boljeg zdravlja“, poput Francuske, Grčke, Italije i Velike Britanije.

Evropske demokratije poštovale su nezavisnost civilnog društva i priznavale vrednost njihovog rada čak i kada su te grupe govorile ili radile ono što se vladama ne dopada.

Sada se međutim vide napori da se prostor civilnog društva ograniči i ministri i zvaničnici vlada otvoreno kritikuju njihov rad, navodi Bendžamin Vord (Benjamin Ward) u autorskom tekstu za EUObserver.com.

Takođe vlade uvode pravna ograničenja, uključujući oko finansiranja iz inostranstva u nekim slučajevima. Zvaničnici koriste pravosudni sistem da krivično gone i zastrašuju aktiviste. Regulatori im umanjuju prava ili im prete a vlade i vladajuće partije nastoje da utiču na aktivnosti javno finansiranih organizacija preko finansiranja ili članstva u odborima.

„Ideja da država može legitimno da se meša u grupe civilnog društva samo zato što joj se ne sviđa ono na čemu one rade ili što imaju da kažu ima zabrinjavajuće posledice po zdravlje demokratije i zaštitu ljudskih prava“, istakao je Vord, zamenik direktora za Evropu i Centralnu Aziju u organizaciji Hjuman rajts voč (Human Rights Watć, HRW).

On navodi i neke primere. Tako Francuska pritiska Evropsku komisiju da smanji finansiranje francuskih i drugih organizacija koje govore protiv politike francuske vlade a u Britaniji ministri i poslanici vladajućih konzervativaca vrše pritisak na civilno društvo javnim kritikama i preko regulatora.

U Grčkoj se krivično pravo koristi za pretnje grupama civilnog društva i aktivistima, pogotovo onima koji rade na pitanjima migranata, a u Italiji se nadziru i neovlašćeno snimaju, ali i gone OCD koje rade sa migrantima i u operacijama spasavanja.

Autor navodi i da su u novom izveštaju o stanju vladavije prava u EU date preporuke (što zapravo znači izražavanje zabrinutosti) oko prostora za civilno društvo u Grčkoj, Francuskoj, Švedskoj, Poljskoj, Mađarskoj, Irskoj, Nemačkoj i Letoniji.

Grupa Frontlajn difenders (Frontline Defenders) koja podržava branitelje ljudskih prava širom sveta radi na slučajevima u devet članica EU, uključujući Španiju, Francusku, Grčku i Italiju.

Da bi se trend preokrenuo, od ključnog značaja za zakonodavce je da govore o mešanju izvršne vlasti. Takođe je važna uloga regionalnih i međunarodnih tela i sudova, kao i agencija UN. I Evropska komisija i Sud pravde EU mogu da urade više po pitanju prava civilnog društva.

Autor takođe ukazuje na značaj solidarnosti i navodi da je manja verovatnoća da mete budu velike međunarodne grupe, tako da one mogu da pomognu da se očuva prostor za rad ostalih.

„Sposobnost nezavisnih grupa da rade slobodno mera je zdravlja naših demokratija“, zaključio je Vord u tekstu za EUObserver.

(Dnevni evropski servis, foto: Pixabay)