Potrošačka korpa u Zrenjaninu je u poslednjih deset godina poskupela za 20.000 dinara, a cena kvadrata stana u novogradnji je veća za skoro 60.000 dinara. Na ovom primeru se može jasno videti u kakvim socio-ekonomskim prilikama živimo, ne samo u Zrenjaninu, nego i u celoj Srbiji.

Novac da sebi obezbedi nekretninu i osnovne uslove za život kroz prosečnu potrošačku korpu, ima veoma mali broj ljudi u Srbiji. Situacija je bila daleko povoljnija pre samo desetak godina kada je i “običan svet” mogao sebi da bez većih problema kupi stan i u njemu pristojno živi.

Danijela Radovančev se prodajom stanova u Zrenjaninu bavi više od decenije. Vrlo precizno se seća kako je u vezi sa prodajom nekretnina izgledala dekada u gradu i okolini. Ona na primeru kompanije “Drekslmajer” objašnjava kako je u prvih nekoliko godina od otvaranja kompanije u Zrenjaninu uticalo na tržište nekretnina: “Zaposleni u Drekslmajeru je tada imao platu oko 40.000 dinara. Najčešće smo imali mlade, bilo da se udruže ili ne, mogli su da kupe u starogradnji trosoban stan za 37.000 evra. Takav stan sada košta 60.000 evra. Plata tog klijenta se možda povećala na 60.000 dinara. Uzevši u obzir da su poskupeli i cena kredita i cena stana, sada ta osoba može da kupi nekretninu za 40.000 evra. To je jednosoban stan.”

I drugi podaci potvrđuju ovu tvrdnju. Prosečna potrošačka korpa pre tačno deset godina je u Srbiji iznosila 64.106,64 dinara, dok je prosečna neto plata bila 41.558 динара. U Zrenjaninu tada se u proseku zarađivalo 38.531 dinara, a potrošačka korpa bila je 70.753.

Pre deset godina najčešće su građeni stanovi površine 65 metara kvadratnih, po ceni od 177.516 dinara za kvadratni metar. U isto vreme, cena kvadrata u Zrenjaninu bila je 75.314 dinara, a prosečna površina stana u izgradnji bila je 62 metara kvadratnih.

Kupovina nekretnine

Stan od 50 kvadratnih metara na Bulevaru u Zrenjaninu je po Danijelinim rečima, “večiti mladoženja” i “pokazatelj celog razvoja”. Dvosoban stan je priča tipična za celo tržište, kaže: “U njemu može da živi jedan čovek i da mu ne bude preskupo. U njemu može da živi bez problema i četvoročlana porodica. Mogu i baku da dovedu. Najveći broj stanova je dvosoban. U tim stanovima su u četvoročlanim porodicama podizana deca iz generacija sedamdesetih. Da bi se kupio dvosoban stan treba 50.000 evra i plata od 80.000 dinara. Rata kredita je oko 220 evra. Za isti novac bi ga i iznajmili. Danas stanove iznajmljuju oni koji nemaju stalno zaposlenje. Ima mnogo ljudi koji rade honorarne poslove i ne mogu da uzmu kredit. Oni imaju od čega da žive, ali nisu kreditno sposobni. “

Ona objašnjava i da su banke postale mnogo servilnije prema klijentima jer je broj onih koji su u mogućnosti da se zaduže za stambeni kredit sve manji.

“Teško je napraviti kuću zbog pribavljanja dozvola. Imali smo situaciju gde je čovek imao plac, ali je posle godinu i po dana odustao, kupio kuću na kredit i uselio se jer nije mogao da izađe na kraj sa dokumentacijom. Tu se ništa nije promenilo. Dokumentacija se čekala i pre deset godina i čeka se i sada. Otprilike isto čekaju i oni za stan u zgradi i oni za kuću. Ako se kuća zida po principu ključ u ruke, onda je cena izgradnje i do pet puta veća nego ako bi je gradili samostalno. To je za većinu preskupo.”

Plata od koje se kupuju nekretnine

Nemačka fabrika u Zrenjaninu je u jednom trenutku upošljavala oko 6.000 ljudi. Plata je bila poslovna tajna, ali je opšte poznato da su se lokalni poslodavci svojevremeno bunili i tražili od “Dreksa” da smanji plate jer im odlaze radnici, a zna se da velike kompanije imaju različite privilegije u odnosu na male.

Prosečna plata u Zrenjaninu je avgusta ove godine iznosila blizu 70 hiljada dinara, a prosečna potrošačka korpa koja sadrži 75 proizvoda, skoro sto hiljada dinara (potrošačka korpa je ako ne najskuplja, onda među najskupljim u zemlji zbog jednog artikla koji Zrenjaninci kupuju više nego drugi – vode).

Inače, prosečna potrošačka korpa je na republičkom nivou bila nešto niža, oko 88 hiljada dinara, dok je prosečna neto zarada bila viša, oko 75 hiljada dinara. Natprosečna zarada registrovana je u Beogradu (94.628 dinara) i Novom Sadu (89.207 dinara).

Prosečna cena stanova novogradnje u Srbiji u I polugodištu 2022. godine iznosila je skoro 201 hiljadu dinara po kvadratu. Pored beogradskih opština, po visokim cenama izdvojile su se i opštine Čajetina, Novi Sad, Vrnjačka Banja i Zrenjanin. U proseku je površina prodatih novoizgrađenih stanova 57 kvadrata.

Dakle, u Zrenjaninu je u prvoj polovini godine, prosečna površina stanova bila 61 metara kvadratnih, a prosečna cena po kvadratu skoro 133.000 dinara.

Kirija se nije toliko promenila koliko su se promenile cene za kupovinu kuća i stanova, objašnjava Danijela Radovančev koja je svakodnevno u kontaktu sa potencijalnim kupcima i dodaje da plata sada više ne može da prati skok cena.

Osim cene, značajno se promenio i profil kupca nekretnine. Novost su kupci zaposleni u IT sektoru sa prosečnom platom oko 100.000 dinara. To su mladi ljudi koji imaju odličnu platu za sredinu kao što je Zrenjanin, priča naša sagovornica: “Oni nemaju platu za dobar život u Beogradu, ali imaju odličnu platu za život u Zrenjaninu. Mogu da kupe lep stan ili kuću do 80-90 kvadrata i da u njoj dobro žive. U proseku, to je oko 1.000 evra po kvadratu u stanogradnji, a novoizgrađeni stanovi su 1.300 evra za kvadratni metar.”

Drugačije je i to što se danas novi stanovi kupuju za keš. Da bi mladi mogli da ih kupe preko kredita, zgrada mora da bude izgrađena 80 odsto, podseća Danijela: “Međutim, do tada se svi stanovi već prodaju za gotovinu. Ostaju samo ogromni stanovi koji se prodaju ako se pojavi neki povratnik iz inostranstva. Tada prodajemo i stanove koje nismo mogli da prodamo godinama.”

Kako su spoljašnji faktori uticali na rast cena

U poslednjih 10 godina bilo je mnogo faktora koji su uticali na prodaju i iznajmljivanje stanova. Najpre jedna izbeglička kriza, pa pandemija, pa dolazak stranih radnika i investitora kao faktori koji su poremetili tržište, a sada na promene utiče i rat u Ukrajini.

Sliku tržišta na terenu promenjena je i dolaskom investitora iz Kine. Tako je Ečka, selo preko puta Linglonga, “preplavljena” Kinezima koji ne pitaju koliko košta kuća koja se nalazi na samo par kilometara od fabrike: “Prodaju se kuće u selu, i sada umesto jedne četvoročlane imate četiri četvoročlane porodice u istom objektu. U Zrenjaninu smo imali primer gde je jedna osoba tražila da joj se što pre proda lepa kuća u dobrom kraju jer su je kupili Kinezi koji ‘danima samo donose dušeke’. Naš prodavci prodaju i kuće za rušenje koje nisu mogli da prodaju do sada i tako izvuku više novca ili da dobru nekretninu prodaju za daleko veću cenu“, kaže sagovornica KUME.

Paradoksalno zvuči da je smanjena kupovna moć građana, a da u svakoj ulici u širem centru grada postoji gradilište. Zrenjanin je po zvaničnoj statistici Poreske uprave iz 2019. godine, šesti grad u Srbiji po broju milionera. (Prvi su očekivano, Beograd i Novi Sad, treći Niš, a slede ih Kragujevac i Pančevo.) Skoro 400 ljudi je te godine zaradilo više od dva i po miliona dinara. Danijela u tom podatku nalazi deo odgovora na pitanje odakle tolika potreba za kupovinom i izgradnjom stanova.

Ono što se ne menja godinama su klijenti poljoprivrednci, s tim da mali proizvođači kupuju stan jednom u životu tako što će, najčešće, da prodaju deo zemlje i kupe nekretninu u gradu. Najviše je ipak onih koji su od poljoprivrede dobro zaradili i taj novac uvećavaju kupujući nekretnine.

Strah od inflacije izgleda je ostao duboko urezan u sećanje. Sagovornica objašnjava da je sa početkom rata u Ukrajini nastala prava pometnja: “Pre pola godine su svi počeli da se oslobađaju keša jer je postojala bojazan da će zbog krize propasti evro. Moram da kupim! Bilo šta! To je trajalo celo proleće i leto. Skok cena je doprineo tome da se za vrlo kratko vreme stan kupljen za 40.000 mogao da proda za 50.000. Imali smo primer gde su ljudi prateći potrebe koje im je život nametnuo zaradili prodajom nekretnina po 15.000 evra. To se dogodilo jer je tim ljudima život nametnuo određene okolnosti. Ali, postoje i oni koji vide priliku i zapravo se bavi takim špekulacijama.”

Čega se odriču?

Cene iznajmljivanja su oko 250 evra za dvosoban stan. Režije na mesečnom nivou su oko 200 evra. Tako se praktično jedna plata troši na stan, a od druge se živi. Pod uslovom da makar dvoje radno sposobnih ljudi žive zajedno.

I za strance koji dolaze u Srbiju, Beograd i Novi Sad postaju preskupi. Danijela na osnovu iskustva kaže da postoji sve veći broj osoba iz Rusije “koje preskaču Beograd i Novi Sad zbog cena i dolaze u Zrenjanin. Žive tu mesec dana ili pola godine. Dopadne im se grad. Dete upišu u školu, plaćaju kiriju i sve vreme gledaju okolinu i traže stan. Kada izgube svaku nadu da će kupiti svoj željeni stan, onda posežu za manjim mestima. Oni prate naš rad preko interneta. Imali smo ljude koji su striktno hteli da kupe kuću u jednom selu pored Zrenjanina jer tamo postoji fabrika. Cifra sa kojom dolaze je najviše 60.000 evra.”

U selima na potezu prema Beogradu godinama postoji praksa da roditelji u penziji prodaju svoje stanove u gradu, kupuju kuće u okolnim selima, a ostatak novca daju deci da kupe drugu nekretninu u Beogradu gde nastavljaju da žive samostalno. “I danas je sve isto, samo cifra više nije 5.000 nego 20.000 evra.”

Račun kaže da je potrošačka korpa u Zrenjaninu sada skuplja za trećinu (27,6 odsto) u odnosu na 2012. godinu i da su cene kvadrata skočile za 76 procenata.

Porodice koje danas imaju jednog zaposlenog sa prosečnom platom, svakog meseca su u minusu 53.791 dinar.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u periodu 2014 – 2019 procenat onih kojima finansijsko opterećenje budžeta domaćinstva NE predstavlja problem kretao se od 5,4% do 1,8%. Dakle, prosečni stanovnik Srbije je opterećen troškom stanovanja i ne ostaje mu/njoj prostora za ostale osnovne životne potrebe.

Pa gde onda i kako trenutno žive, šta jedu tih 400.000 ljudi u Srbiji (podatak Fiskalnog saveta) koji rade za minimalnu platu, od oko 35.000,00 dinara, i čega se sve odriču?

Ivana Gordić Perc (Nezavisnost.org)