Do 2016. internetom će se služiti tri milijarde ljudi i to će predstavljati ogroman ekonomski potencijal. To pokazuju rezultati istraživanja koji su predstavljeni na sastanku predstavnika zemalja G20 u Meksiku.
Mnogi privrednici hteli bi da znaju kakav tačno efekat ima korišćenje interneta na ekonomiju, odnosno kakve im se nove privredne mogućnosti pružaju.
Sve će biti digitalno
Predstavnik konsultantske firme „Boston Consulting Group“ Dejvid Din i predstavnica Gugla za Latinsku Ameriku Arijana Norena predstavili su u Meksiku, na forumu privrednika zemalja G20, istraživanje koje se bavilo upravo pitanjem interneta i njegovim uticajem na ekonomiju. U budućnosti, uvereni su autori tog istraživanja, poslovi se uopšte više neće obavljati bez interneta. „Svaki biznis biće digitalni biznis“, tvrde oni. I tome moraju da se prilagode kako pojedina preduzeća tako i cele zemlje. „Već danas u grupi G20, u zemljama u razvoju, ima oko 800 miliona korisnika interneta, što je više nego ukupan broj korisnika u razvijenim zemljama zajedno“, kaže Dejvid Din.
Pri tom se često previđa brzina kojom se sve razvija. „Zamislite, u Argentini ili u Brazilu je već danas više od 80 odsto ljudi na neki način povezano sa digitalnim medijima“, ukazala je Arijana Norena. U Argentini, na primer, firma „E-commerce Mercado libres“ svake sekunde obavi dve prodaje i „zamislite, preduzeća koja se baziraju na internetu rastu devet puta brže od ostalih“.
Koliko vam vredi internet?
Tokom istraživanja širom sveta korisnici su ispitivani o tome koliko lično polažu na internet. U razvijenim zemljama korisnici su tu vrednost procenili na oko 5.000 dolara, ali i u zemljama u razvoju taj iznos je već između 300 i 400 dolara. „To su vrlo visoke vrednosti. Firme moraju da se zapitaju kako one, u skladu s tim, moraju da usmeravaju svoje poslove“, ističe Dejvid Din.
Ljudi se preko interneta informišu, slede savjete koje tamo nađu od prijatelja ili smesta naručuju robu. Pri tom, slaba infrastruktura ne mora da predstavlja prepreku za razvoj takvih poslova. Tako se, na primer, u Meksiku brojni artikli naručeni preko interneta, zbog loše infrastrukture, dostavljaju u najbližu prodavaonicu američkog lanca prodavnica „7eleven“. Tamo kupci mogu da podignu svoju robu koju su naručili preko interneta.
Latinska Amerika još uvek zaostaje
“Moramo da se popravimo“, kaže Kolumbijka Arijana Norena i time malo obuzdava euforiju koja se među publikom proširila nakon što su predstavljeni rezultati istraživanja. U Latinskoj Americi internet-privreda trenutno čini 2,5 odsto bruto društvenog proizvoda. Prosek u zemljama G20 je 4,1 procenat. Infrastruktura je čak i u zemljama poput Brazila još uvek nezadovoljavajuća. U Meksiku ljudi još uvek velikim delom nemaju pristup brzom internetu.
Zato je predstavnica Gugla za Latinsku Ameriku pozvala da se ulaže u razvoj internet-mreže. To će stvoriti i nova radna mesta. Posebno dobru priliku ona vidi za mala i srednja preduzeća. „Trenutno samo desetak odsto takvih preduzeća svoje poslove obavlja i preko interneta. Pri tom internet nudi dodatne mogućnosti poslovanja i omogućuje direktan kontakt sa klijentima“, objašnjava Norena.
Mobilni internet
Ipak, mnoge firme se uzdaju u mobilni internet. Za to više nije potreban čak ni računar, jer su ga zamenili mobilni telefoni. Baš za zemlje u razvoju to je idealan put kako razviti internet-privredu, jer mobilni telefoni dostupni su svi slojevima društva. Tako se može razviti i sistem plaćanja. „Internet ne samo da pruža mogućnost za poslovanje, već pruža i priliku za mobilno obrazovanje“, zaključuje Arijana Norena.
STUPS: Bestijarijum