Švajcarski kantoni traže uvođenje sistematskih provera DNA u slučajevima kada azilanti hoće da im se pridruže rođaci, piše danas jedan švajcarski list.

Eritrejci su među nabrojnijima azilantima u Švajcarskoj – razmatra se 5.730 njihovih zahteva, piše list Švajc am Zontag (Schweiz Am Sonntag).

Eritrejci više nego drugi azilanti traže da u Švajcarsku dovedu članove svoje porodice, posebno maloletnu decu, u okviru programa spajanja porodice, dodaje dnevnik.

Tako je u prvom polugodištu oko 922 rođaka Eritrejaca dobilo azil u Švajcarskoj.

Poređenja radi, dozvolu da dođe u Švajcarsku dobila su samo 84 rođaka azilanata Somalijaca, druge najveće grupe azilanata u Švajcarskoj sa 4.167 izbeglica.

Kantoni koji primaju ove izbeglice su uznemireni. Po rečima Iris Rivas, zvaničnice službe za migracije kantona Bern, „dokumenti o identetu i izvodi iz knjiga rođenih treba da se smatraju sumnjivim“ kada ih podnose osobe koje žele da dobiju dozvolu za spajanje porodice.

Ona je navela da ambasade Švajcarske to ne proveravaju, iako je u zemljama iz kojih su azilanti, lako doći do lažnih dokumenata. Ambasade proveravaju samo da li se podudaraju prezimena podnosilaca zahteva za spajanje porodice.

Kancelarija za migracije kantona Bern je imala slučajeve gde deca predstavljena kao brat i sestra, nisu imala nikakve sličnosti. Rivas kaže da bi tako u Švajcarsku mogla biti poslata i „komšijska deca“.

Ona zato predlaže da Švajcarska sistematski vrši DNA analize osoba koje dolaze iz zemalja gde je lako falsifikovati lična dokumenta.

Njen predlog podržao je njen kolega iz kantona Lucern, Aleksandar Lib koji smatra da je zanemarena kontrola identiteta u slučaju spajanja porodica.

Po švajcarskim propisima, Savezni zavod za migracije traži DNA analize samo kada ozbiljno posumnja u srodstvo podnosilaca zahteva.

Azilante u Švajcarsku privlače visoka socijalna davanja, te ta zemlja proporcionalno dobija tri četvrtine više zahteva za azil od susednih zemalja.

Da bi zaustavila taj dotok, Švajcarska je izmenila zakon o pravu na azil koji treba da ubrza razmatranje zahteva.

Za sada manje od 20 odsto podnosilaca zahteva dobije azil, i to posle procedure koja može trajati i godinama tokom kojih primaju bogatu švajcarsku pomoć.

(Beta)