Sudija Vrhovnog suda u penziji i potpredsednica Međunarodnog udruženja pravnika Radmila Dragičević Dičić, sumirajući poslednjih 11 meseci od pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu kada je poginulo 16 ljudi, kaže za N1 da još nemamo nijedan slučaj, nijednu potvrđenu optužnicu, ne vidimo rezultat, što sve govori o tome da država nema želju da se sprovedu takvi postupci, a oni koji se sprovode doživljavaju opstrukciju.

Dodaje da su u pozadini svega žrtve, „koje imaju pravo da se sprovede pravičan, efikasan i delotvoran postupak“.

Podseća i na, kako kaže, „spektakl“ oko bivšeg ministra građevinarstva Gorana Vesića, „njegove bolesti, nazovi hapšenja, pa odmah odvođenja u bolnicu, pa odbijanje određivanja pritvora…“

„To je postupak koji se vodi isključivo u vezi sa krivičnim delom izazivanja opšte opasnosti, znači koje se tiču poštovanja, odnosno nepoštovanja, propusta iz oblasti građevinskih zakona, pravilnika, gradnje i to je odgovornost koja je uglavnom vezana za lica koja su izvodila tu gradnju. Međutim, kako mi tvrdimo i u Anketnoj komisiji, čiji sam ja član, do te nesreće i do takvog postupanja je došlo pre svega zbog korupcije. U vezi sa tim imamo postupak koji se sada vodi pred Tužilaštvom za organizovani kriminal, gde je podignuta naredba za sprovođenje istrage protiv 13-14 lica, gde smo ponovo imali spektakl oko hapšenja, odnosno nehapšenja osumnjičenog Gorana Vesića, koji je ponovo završio u bolnici, što sve ukazuje na neki splet okolnosti koje postaju apsurdne vezano za njega, zatim hapšenje ministra Momirovića, zatim puštanje njih da se brane iz kućnog pritvora kao i drugih okrivljenih, što opet izaziva neki nemir u javnosti i po meni ta odluka nije bila baš najbolja“, ocenjuje ona.

Smatra i da je „krajnje sramno i bahato uvođenje teorije o terorističkom napadu“, koju je najpre pomenuo otac jedne od žrtava, a potom prihvatili i pripadnici vlasti.

Takođe, kaže da je za nju ravno državnom udaru to što država želi da pokaže da može da zaustavi rad tužilaštva.

Ukazuje i na izjave predsednika Aleksandra Vučića da je postupak tužilaštva, odnosno dizanje optužnice državni udar.

„Ako vi proglasite u jednoj demokratskoj zemlji da državno tužilaštvo za organizovani kriminal kada hapsi ministre deluje protiv države, onda ja ne znam šta više o tome da kažem“, poručuje.

Dodaje da su i smene u policiji takođe opstrukcija.

Smatra da to sve pokazuje narodu da se ne želi sprovoditi istraga, „mi ne vidimo težnju države da sprovede delotvornu i efikasnu istragu“.

I tužiocu (Mladenu Nenadiću), kako ukazuje, poručuje se da je ostavljen sam, da nema podršku, i ističe da je on morao da se oglasi tim povodom, da kaže da je to opstrukcija vođenja važne istrage.

Na pitanje, imajući u vidu da je i sama članica Anketne komisije, koja je pokušala da utvrdi okolnosti pada nadstrešnice, koliko je ta komisija pomogla tužilaštvima u pokrenutim postupcima, kaže da je njihov doprinos postojao, kao i da su se posebno fokusirali na anekse između 1 i 4 koji su uveli neke dodatne radove.

„Aneksi su puni koruptivnih članova, potpuno isključuju javnu nabavku, očigledno pogoduju korupciji, nismo imali mogućnost da uđemo u finansijske tokove, nadamo se da je tužilaštvo moglo“, navodi.

Podsećajući da će Goran Vesić biti saslušan 17. novembra, ističe da nema smetnji da istraga do tada stoji, odnosno mogu da budu saslušani svi drugi svedoci, jer „ko zna šta njemu još sve može da se desi, koliko dugo on može da bude u bolnici“.

To je možda jedan od primera koji građane, odnosno javnost dovodi da se upitaju da li smo svi isti pred zakonom, ili su neki jednakiji, dodaje.

Ukazuje i na ogoljenu torturu policije prema građanima i studentima u ovih prethodnih 11 meseci koja nema svoj epilog, čak imamo situaciju da je predsednik Aleksandar Vučić brani.

(N1)