Kao retko kada u novijoj političkoj istoriji nemačka javnost grozničavo očekuje septembarske pokrajinske izbore na istoku Nemačke. Izbori za pokrajinski parlament Saksonije i Tiringije prvog dana septembra i tri nedelje kasnije za parlament Brandenburga, sudeći prema izveštajima i analizama nemačkih medija, čine se ako sudbonosni. I to samo zbog straha da bi desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) mogla da osvoji vlast na istoku Nemačke. Štaviše, da bi pritom tri vladajuće stranka na savezom nivou mogle da dožive ozbiljan politički debakl.

I sve to se očekuje samo nekoliko nedelja pošto je viši administrativni sud odobrio zahtev Savezne službe za zaštitu ustava, da kategoriše AfD kao osumnjičenu da je desničarska ekstremistička organizacija. Ovaj status osumnjičenog omogućava da AfD bude širom Nemačke obaveštajno nadzirana od agenata ove nemačka službe državne bezbednosti. Međutim, to ovoj stranci uopšte nije naudilo što se tiče popularnosti kod birača, budući da ankete ukazuju da bi u Tiringiji i Sakconiji mogla da dobije svaki treći glas, a u Brandenburgu svaki pet glas na biralištima.

Debakl savezne vlasti

Najveći debakl vladajućih stranaka na saveznom niovu se očekuje u Tiringiji gde je premijer Bodo Ramelow, iz redova Levice, koji vodi manjinsku vladu Levice, SPD i Zelenih.

U ovoj pokrajini rezultati poslednje ankete instituta Insa, urađene za nedeljno izdanje Bilda, ukazuju da bi izborni prag preskočila samo kancelarova Socijaldemokratska partija sa prognoziranih tek šest odsto glasova u Tiringiji, dok bi Zeleni i liberali (FDP) osovojili po samo tri odsto glasova.

Nasuprot tome, rezultati prognoziraju AfD-u 30 odsto glasova, Hrišćansko-demokratskoj uniji (CDU) 21 odsto a novoosnovanom levičarskom Savezu Sare Vagenkneht (BSW) čak 20 odsto. Levici pak ankete „daju“ 14 odsto glasova.

Ne očekuje se da vladajuće socijaldemokrate, Zeleni i liberali mnogo bolje prođu ni u Saksoniji gde je proteklih sedam godina premijer Michael Kretschmer (CDU), uz podršku SPD-a i Zelenih. U ovoj pokrajini se prognozira da će SPD osvojiti šest odsto glasova, Zeleni pet, dok glasača liberale skoro da nema. Nasuprot tome, INSA očekuje da AfD dobije 32 odsto glasova, CDU 30, a BSW 15 odsto glasova, dok bi Levica trebalo da ostane ispod izbornog praga sa prognoziranih četiri odsto glasova.

U Brandenburgu, gde je premijer socijaldemokrata Dietmar Woidke uz podršku CDU i Zelenih, SPD bi trebalo ipak da osvetla obraz i osvoji 20 odsto glasova, ali ipak manje od AfD-a kojem prognoziraju 24 odsto. Istraživači javnog mnenja izmerili su da CDU ima podršku 19 odsto glasača u ovoj pokrajini koja okružuje Berlin, BSW 17, Zeleni i Levica po pet, dok bi liberali tek dva odsto.

Iako rezultati pokrajinskih izbora nisu jasan pokazatelj stvarne popularnosti vladajućih stranaka na nacionalnom nivou, ovi rezultati će biti dosad neverovatni neuspeh, pre svega, SPD-a koji je na istoku Nemačke imao poprilično jaku podršku od ujedinjenja, ali i za Zelene koji su prethodnih pet godina bili u pokrajinskim vlastima. Liberali, pak, retko su osvajali previše glasova na istoku Nemačke pa njihov najverovatniji rezultat ispod izbornog praga nije veliko iznenađenje.

Ipak, uzimajući u obzir da za godinu dana se održavaju nemački savezni izbori, ovakvi rezultat samo će napraviti glavobolju za kancelara Olafa Scholza i njegova koalicione partnere.

Bes nezadovoljnih birača

Iako je situacija različita u ove tri pokrajine, jasno je da im je zajedničko to da će AfD uspeti da osvoji najveći ili skoro najveći broj glasova u odnosu na druge stranke. Osnovana 2013. kao partija zagovornika da Nemačka napusti zajedničku evropsku valutu, AfD je uspela da se profiliše kao antimigrantska desničarska partija koja okuplja birače nezadovoljne vodećim strankama. Osim teme prihvata migranata, AfD je proteklih godina dana uspela da profitira i na posrtanju nemačke privrede i finansijske moći građana, kao i od narastajućeg nezadovoljstva radom Scholzove vlade u kojoj se tri koalicona partnera već godinama prepiru oko mnogih strateških i praktičih poteza i zakona pa sve do toga kako raspodeliti budžet za 2025. godinu.

Najbolji ikad rezultat je AfD ostvarila na junskim izborima za Evropski parlament kada je osvojila bezmalo 16 odsto glasova, pri čemu su joj glavna uporišta upravo na istoku zemlje. Prethodno je AfD uspela da napravi i nekoliko uspeha na lokalnom nivou, osvojivši nekoliko funkcija lokalnih čelnika u malim mestima u nekad komunističkom istoku Nemačke.

Nekadašnja istočna Nemačka već decenijama ne uspeva da stigne po životnom standardu i nivou zaposlenosti zapad zemlje, a dobar deo stanovništva se od 1990. preselio u zapadne pokrajine. Na besu nezadovoljnih birača na istoku većinski je profitirao AfD, koji upravo na istoku ima najekstremnije i najkontroverznije funkcionere. Tu se ističe Bjoern Hoecke, nekadašnji profesor istorije, koji vodi AfD u Tiringiji i predstavlja svojevrsnu sivu eminenciju cele stranke otkad je ona zauzela tvrđi desničarski kurs.

Hoecke se bori da postane premijer Tiringije, a ove godine je, između ostalog, privukao pažnju time što je dva puta kažnjen novčanom kaznom zbog korišćenja u svojim nastupima zabranjenih nacističkih slogana. Strah od toga da će AfD pobednički umarširati u Erfurt, administrativni centar Tiringije, pojačava i istorijsko sećanje da je Hitlerova nacistička stranka prvo došla na vlast upravo u Tiringiji i to 1930. godine u koaliciji sa konzervativcima.

Iako mainstream političari i analitičari često nastoja da popularnost AfD-a objasne time da su birači u bivšoj DDR „više skloni nacionalističkim i autoritarnim stavovima“, zapravo dobar deo birača AfD njih glasa jer ne želi da glasa za stranke koje su bile proteklih decenija na vlasti u ovim pokrajinama, uključujući i Levicu iako je ona na nacionalnom nivou bila neprihvatljiva zbog svojih krajnje levičarskih stavova.

Potreba za novom levicom

Na ekonomskom nezadovoljstvu birača na istoku nije uspela da profitira Levica, jer su se proteklih godina više usmerili na identitetska pitanja, poput prava seksualnih manjina, nego na sindikalna i socijalna prava.

Iako pojedini politikolozi ukazuju da je možda vreme za levičarske stranke prihvate i nacionalne ideje kao svojevrsnom načinu da odbrane radničku klasu od globalnog kapitalizma i njegovih posledica, rukovodstvo Levice se mrštilo i na sam prizvuk nekog desnog konzervativizma.

Zbog toga su često bili u sukobu sa svojom najpopularnijom funkcionerkom i šeficom poslaičke grupe u Bundestagu Sahrom Wagenknecht, koja je na kraju izašla iz stranke i ove godina osnovala sopstvenu stranki.

Da postoji ova vrsta potrebe za novom levicom dokazuje uspeh Wagnknecht, koja je osnovala svoju stranku u kojoj baštini levičarski ekonomski program ali konzervativni društveni program. BSW se zalaže za veće oporezivanje najbogatijih, ali se žustro protivi nekontrolisanim migracijama.

I dok njen program i pojava nerviraju podjednako i levičarsku i centrističku i desničarsku političko-medijsku elitu, njena stranka je samo nekoliko meseci posle osnivanja uspela da osvoji na evropskim izborima više od 6 odsto glasova. Ankete joj sada na nivou Nemačke predviđaju oko 9 odsto glasova, a u pojedinim istočnonemačkim pokrajinama i više od 20 odsto, što je uspeh koji u Nemačkoj tom brzinom nije imala nijedna novoosnovana stranka poslednjih decenija.

I upravo pojava njene stranke poremetila je iz prošlogodišnje perspektive bezmalo sigurno pobedu AfD-a u istočnim pokrajinama jer je tada njihova popularnost prelazila 36 odsto. Iako mediji i vladajući političari nastoje da BSW izjednače sa AfD-om u proputinovske antimigrantske stranke, sva je prilika da će upravo stranka supruge ikone nemačke socijaldemokratske i levičarske politike Oscara Lafontaina biti nezaobilazni partner demohrišćana i socijaldemokrata ukoliko žele da spreče da AfD dođe na vlast na istoku.

CDU i SPD će morati da zatvore nos i legitimizuju Sahru Wagenknecht saradnjom sa njenom strankom, što će ih onemogućiti da ubuduće o njoj pričaju kao ekstremističkoj snazi. To će njenoj stranci delom dati vetar u leđa, što bi moglo dodatno da utiče na to da nakon saveznih izbora sledeće godine sastav Bundestaga bude još više politički rascepkan a formiranje vladajuće koalicije još teže.

(Al Jazeera/foto: dpa)