Osnovni sud u Novom Sadu odbacio je tužbu suvlasnice Galensa Sanje Petrić protiv novosadskih aktivista Dragane Arsić i Nikole Arežine za naknadu materijalne štete nastale na protestu na brdu Kesten.

Sud je prvostepenom odlukom naložio Sanji Petrić da tuženim aktivistima isplati troškove parničnog postupka u iznosu od 106.500 dinara.

Ona je od tuženih aktivista, zbog presecanja žice i katanca na protestu na brdu Kesten u oktobru 2021. godine, tražila da joj svako isplati po 100.000 dinara, ukupno 200.000 dinara.

Sudski veštak je potom ustanovio da je nastala materijalna šteta u iznosu od 22.456 dinara.

U presudi Osnovnog suda u Novom Sadu, u koju je portal 021.rs imao uvid, opširno je obrazloženo zbog čega je tužbeni zahtev Sanje Petrić odbijen.

Sud je naglasio da je planinarska staza kojom su se aktivisti i građani tokom oktobarskog protesta kretali kroz Nacionalni park Fruška gora put u opštoj upotrebi, zbog čega ne može biti predmet državinske zaštite.

„U konkretnom slučaju, staza je izgubila svojstvo dobra u javnoj upotrebi upravo radnjama tužilje – faktičkim pregrađivanjem staze postavljanjem ograde, zbog čega tužilja ne može u takvoj pravnoj situaciji imati pravo na posedovnu zaštitu„, navodi se u presudi.

U više navrata je naglašeno da Petrić sudu nije dostavila dokaz da je imala dozvolu JP „Nacionalni park Fruška gora“ za postavljanje ograde, kao ni dokaz da im se uopšte obraćala.

„Činjenicom da je tužilja ishodovala rešenje Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode o uslovima za postavljanje ograde ne može se braniti teza da je ona smela da postavi ogradu na mestu gde je to učinila jer nije pribavila dozvolu upravljača na šta je upućena ovim rešenjem. Kako tužilja nije dokazala da je ograda postavljena na način saglasan pozitivnim propisima, to nema ni protivpravnosti u presecanju i demontiranju ograde i katanca od strane tuženih“, navodi se.

Sud je detaljno pojasnio i dodatni razlog odbijanja tužbenog zahteva, a to je sloboda izražavanja koja se garantuje Ustavom Republike Srbije i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, kojom je država prihvatila nadležnosti i praksu Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu.

Dalje se pojašnjava da je aktivnost presecanja katanca i ograde „nedvosmisleno bilo slanje poruke i skretanje pažnje javnosti, pri čemu su tuženi vodili računa o obimu svojih dela i pazili da ne nanesu veliku štetu tužilji“.

U tom smislu, prema mišljenju suda, njihove radnje spadaju u spektar zaštite Evropske konvencije i Ustava.

Naglašava i da su ovim slučajem direktno suprotstavljena prava tužilje na imovinu i prava aktivista na slobodu izražavanja.

„S obzirom na to da su tuženi javnosti ukazivali na to da su zatvorene za prolaz tradicionalne planinarske staze, da je Nacionalni park ograđen zbog čega je nedostupan i ljudima i životinjama u jednom svom delu, sud nalazi da se tuženi jesu bavili temom od opšteg interesa za javnost. Na osnovu svega navedenog, radnje tuženih uživaju zaštitu člana 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima, te samim tim i Ustava Republike Srbije“, navodi se u presudi.

Dodaje se i da je sud vodio računa da tuženi nisu naneli veliku štetu tužilji i pozvao se na knjigu Borisa Vizneta „Građansko pravo“ u kom se navodi da „radnje tuženog moraju biti ozbiljne i znatne, a ne da se radi o neznatnim i neozbiljnim zadiranjima, kojima se ne nanosi nikakva šteta“.

„U radnjama tuženih nije bilo nasilja, nije bilo poziva na nasilje, jasno su ograničili razmere koje njihova poruka treba da ima, zbog čega sud nalazi da ne mogu odgovarati za čin mestimičnog demontiranja ograde i katanca“, navodi se.

Sud: U ovom slučaju nije reč o SLAPP tužbi

Ono što je interesantno jeste da se sud, odmah na početku presude, osvrnuo na navode aktivista da je ova tužba deo niza SLAPP tužbi koje su Petrići uputili aktivistima, povodom istog događaja.

Takozvane SLAPP tužbe relativno su nov vid pritiska na medije, aktiviste i uopšte one koji pokušavaju da zaštite javni interes. To su tužbe zasnovane na istom, odnosno bitno sličnom činjeničnom stanju, usmerene na sprečavanje delovanja tuženih.

Sud je utvrdio da u ovom slučaju „nema mesta njihovim tvrdnjama, budući da je u pitanju spor za naknadu materijalne štete„.

„U ostalim sporovima vode se postupci za naknadu nematerijalne štete, kao i postupak povodom smetanja državine, te je tužilja mogla tužbu povodom koje se ova parnica vodi, podneti odvojeno od ostalih zahteva“, navodi se.

Podsetimo, Apelacioni sud u Novom Sadu je nedavno, po žalbi Nebojše Petrića, preinačio prvostepenu odluku i naložio Dragani Arsić da mu plati 70.000 dinara jer ga je nazvala „tajkunom“ i nanela „duševnu bol zbog povrede časti“, kao i troškove suđenja u iznosu od 83.300 dinara.

Sanja Petrić je odustala od privatne krivične tužbe protiv aktivistkinje Dragane Arsić u kojoj je tražila kaznu od godinu dana zatvora. Osnovni sud u Novom Sadu odbacio je četiri tužbena zahteva, uključujući i ovaj koji je Apelacioni sud delimično usvojio.

(021)