Danas se navršava 40 dana od kada je šestoro studenata i aktivista u pritvoru a još šestoro u izgnanstvu, nakon što su okrivljeni za navodni pokušaj rušenja ustavnog poretka, na osnovu prisluškivanog razgovora koji je emitovan na nekoliko režimskih televizija.

Studenti u blokadi zahtevali su pre nekoliko dana njihovo hitno puštanje na slobodu.

„Zahtevamo hitno oslobađanje svih nepravedno uhapšenih aktivista i prekid represivnih mera usmerenih protiv onih koji se zalažu za pravdu i istinu“, naveli su Studenti u blokadi u saopštenju za javnost.

Pozvali su sve studente, profesore, akademske radnike i građane da se solidarnošću i podrškom pridruže kolegama.

„Nepravedno i neosnovano hapšenje novosadskih aktivista, od kojih su neki studenti, a kojima je određen pritvor od 30 dana nakon čega je nedavno produžen na 60 dana predstavlja grubo kršenje osnovnih ljudskih prava i direktan napad na slobodu govora i delovanja“, piše u saopštenju.

Dodali su da akademska zaednica ne sme ostati „nemi posmatrač“ takvih postupaka.

„Trenutno, dok se nalaze iza zatvorskih rešetaka, njihovo zdravlje je ugroženo, a medicinska pomoć im je uskraćena. Ovo je neprihvatljivo i zahteva hitnu reakciju“, poručili su Studenti u blokadi.

Sudija za prethodni postupak iz Novog Sada Tatjana Đurašković, nakon prvobitnog pritvora do 30 dana, produžila je za još 30 dana pritvor studentima i aktivistima koji su okrivljeni za navodni pokušaj rušenja ustavnog poretka.

U pritvoru su članovi i funkcioneri novosadskog odbora opozicionog Pokreta slobodnih građana (PSG) Marija Vasić, Mladen Cvijetić, Srđan Đurić, Lado Jovović i Davor Stefanović, kao i student iz organizacije Studenti protiv autoritarne vlasti (STAV) Lazar Dinić.

Svi oni su privedeni 14. marta, nakon što je veče pre toga na nekoliko prorežimskih televizija emitovan audio snimak njihovog prisluškivanog razgovora u prostorijama PSG-a u Novom Sadu.

Sud je ranije odredio pritvor do 30 dana i prisluškivanim studentima i aktivistima koji nisu u Srbiji, a za njima je raspisana i poternica.

U obrazloženju te odluke navodi se da je pritvor određen i zbog „opasnosti od ponavljanja krivičnog dela, jer se okončanje aktuelnih protesta građana i studenata još uvek ne nazire“.

U četvrtak ujutro, 13. marta, šestoro aktivista STAV-a otputovalo je na Festival ljudskih prava “Znadu” u Dubrovniku, gde je ranije dogovoreno njihovo učešće na jednoj od tribina, na kojoj je trebalo da se govori o studentskim protestima u Srbiji, a tribina je nosila naziv “Pumpaj!”.

Reč je o studentima Mili Pajić, Branislavu Đorđeviću, Anji Pitulić i Jovanu Dražiću, kao i o aktivistima Doroteji Antić i Dejanu Bagariću.

Studenti koje je ova vest zatekla u Dubrovniku od tada se više nisu vratili u Srbiju, a u međuvremenu su svima pretresani stanovi u kojima žive.

Branioci 12 studenata i aktivista zatražili su od sudije Tatjane Đurašković da iz spisa predmeta izdvoji dokaze koji se ne mogu koristiti u krivičnom postupku, jer nisu prikupljeni u skladu sa zakonom te da nakon toga svi budu pušteni iz pritvora, ali je ona to odbila.

Branioci su kazali da bi vođenje krivičnog postupka u skladu sa tim dokazima predstavljalo opasan presedan, koji bi ozbiljno ugrozio ljudska prava ne samo okrivljenih u ovom postupku, nego i svih budućih osoba koje se budu našle u situaciji da se dokazi protiv njih prikupljaju mimo Zakonika o krivičnom postupku.

Više od 100 organizacija civilnog društva iz Srbije je protestovalo jer je taj audio snimak, pre nego u pravosudnim organima, završio u medijima, koji su odmah i “presudili” da je u pitanju “terorizam i rušenje države”, što su kasnije ponovili i najviši državni zvaničnici Srbije, a što se potom našlo i u krivičnoj prijavi.

Organizacije civilnog društva su poručile da se radi o političkom progonu neistomišljenika.

Pripadnicima organizacije STAV do sada, mesecima unazad, upućeno je na hiljade najtežih pretnji uključujući i brojne pretnje smrću, a oni su, takođe mesecima, neprestano na meti tabloidne kampanje linča.

Aktivisti STAV-a prvi su pokrenuli masovne studentske i građanske proteste u Srbiji, nakon tragedije u Novom Sadu, kada je, 1. novembra prošle godine, 16 ljudi poginulo kada se na njih obrušila nedavno renovirana nadstrešnica sa zgrade glavne železničke stanice.

“Država nema pravo da zloupotrebljava bezbednosne strukture za tajno prisluškivanje s ciljem političkog progona. U predistražnom postupku, grupa se tereti za rušenje ustavnog poretka. Takva kvalifikacija je neprihvatljiva jer grupa nije preduzela nijednu aktivnost u pravcu ostvarivanja pomenutih spornih reči iz razgovora”, navele su organizacije civilnog društva.

(Autonomija)