Navršava se tačno godinu dana od kada je Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu stupio u blokadu. Studenti ovog fakulteta su bili prvi na novosadskom univerzitetu, koji su se odlučili na ovaj korak, a potom su im se ubrzo pridružile kolege sa ostalih fakulteta. Student Filozofskog fakulteta Boris Kojčinović govori za N1 o prvim danima blokade i o značaju studentskog pokreta.

„Ti prvi dani su bili veoma značajni, to shvatamo posebno posmatrano iz ove perspektive sada, kada vidimo dokle je stigao studentski pokret. Mnogo značajnih stvari se desilo za godinu dana borbe, pokrenuli smo jedan talas promena koji je nezaustavljiv. Jako je teško izmeriti raspon uspeha i nekako kvantitativno odrediti šta je sve urađeno, jer naš uspeh nosi mnogo kvalitativnih aspekata u pokretanju građana da učestvuju u politici i vraćanju nade da je promena moguća“, objašnjava za N1 student.

Mišljenja je, da ono što su studenti već prvih dana blokada gradili, opstaje do danas.

„Filozofski fakultet je prvi fakultet UNS-a koji je ušao u blokadu i mogu slobodno reći pokrenuo sve ostale fakultete. Zbog toga su se i dešavali ogromni pritisci na naš fakultet, što može da potvrdi strašna represija i prisustvo policije u septembru. Oni kojima ne odgovara slobodno i drugačije mišljenje su prepoznali da je uporište upravo tog kritičkog promišljanja Filozofski fakultet u Novom Sadu i to ne mogu da nam oproste, a mi se nećemo predati i sigurno će zdrava svest na kraju pobediti“, poručuje Boris Kojčinović.

Brisanje narativa da je politika loša stvar

Student Filozofskog fakulteta smatra da je jedna od najznačajnijih stavki studentske borbe brisanje narativa da je politika loša stvar.

„Taj narativ nam plasiraju, bez imalo srama, ljudi koji se njome bave. Predstavnici vlasti moraju shvatiti da njihova moć leži u poverenju naroda, kada se to poverenje izgubi, njih na pozicijama može održati samo nasilje i represija, ali je moć i dalje u rukama naroda, pitanje je dana kada će se to jasno videti. Verovatno će naučnici iz društvenih oblasti istraživanja opisivati i kroz nauku objašnjavati sve ovo što se nama svima dešava“, ocenjuje student Filozofskog fakulteta.

Navodi da je studentska borba prolazila kroz različite faze, jer sve jako dugo traje.

„Normalno je da energija ponekad opadne, ali ona nikada nije nestala i neće nestati“, ističe za N1 Kojčinović.

„Rektora Madića niko ne želi na UNS-u“

Osvrnuo se i na činjenicu, da je rektor Univerziteta u Novom Sadu Dejan Madić, nakon sednice Senata UNS na kojoj se glasalo o njegovom razrešenju, ipak ostao na svojoj funkciji, bez obzira na to, što je u januaru svih 17 članica UNS, 14 fakulteta i 3 instituta, izglasalo zahtev za njegovo razrešenje.

„Rektora Madića niko ne želi na UNS-u, ali su predstavnici institucija Univerziteta odlučili da se ogluše o svoje kolektive i glasaju prema političkim instrukcijama. A svoju poziciju rektora je osigurao pozivanjem policije u Rektorat“, objašnjava Kojčinović.

Ne odustaju ni od zahteva za razrešenje dekana Filozofskog fakulteta

Dodaje da studenti i profesori Filozofskog fakulteta ne odustaju ni od zahteva za razrešenje dekana Milivoja Alanovića.

„Mi na Filozofskom ne odustajemo od zahteva za razrešenje dekana, jer on prosto nije spreman da obavlja sve što ta pozicija podrazumeva, to je pokazao u više navrata. Najčasnije od njega bi bilo da se sam povuče, ali mu to njegov nadmeni stav ne dozvoljava“, kaže za N1 Student Filozofskog fakulteta.

Studentska borba fokusirana na raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora

Podseća, da je studentska borba trenutno fokusirana na raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.

„Studentska borba je sada usmerena najviše na jednu stvar – raspisivanje izbora i pripremu za taj proces. Videli smo praćenjem lokalnih izbora prethodnih dana i da je izborni proces sada ugroženiji i nepravedniji nego ikada ranije, ali nas to ne zaustavlja u tome da zahtevamo ono što je garant demokratije, a to su upravo izbori, posle njih i slobodne institucije“, pojašnjava.

Boris Kojčinović smatra da trenutni režim nema dovoljno kapaciteta da pokrade i parlamentarne izbore, kao što je, kako kaže, učinio to na lokalnim izborima u Sečnju, Mionici i Negotinu.

„On jednostavno nema dovoljno snage da pokrade i iskontroliše parlamentarne izbore i zato ih ne raspisuje, ovo stanje u društvu jednostavno nije održivo, a oni su sve slabiji, a mi sve spreminiji za izbore“, priča za N1 student Filozofskog fakulteta.

Napominje da se studenti drže i danas načela, koja su zacrtali na početku svoje borbe.

„Načela koja smo postavili prvog dana važe i danas, bez obzira na različite trzavice i neslaganja unutar pokreta – cilj nam je jedan i vrlo jasan, bolje društvo sa slobodnim institucijama. Ovo nije toliko politička promena, koliko je promena društvene svesti, nova generacija sa novim načelima je poslednji pozdrav radikalskoj retorici“, zaključuje za N1 student Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Boris Kojčinović.

(tekst i foto: N1)