Umereni konzervativac Aleksander Stub izabran je za predsednika Finske. Važi za proevropski orijentisanog političara koji podržava Ukrajinu. I, kao i maltene cela politička scena, članstvo Finske u NATO.

Bivši finski premijer Aleksander Stub tesnom većinom pobedio je na predsedničkim izborima u Finskoj. Protivkandidat iz redova Zelenih Peka Havisto mnogo je bolje prošao na izborima nego što se očekivalo.

Stub je orijentisan proevropski. Zagovornik je Ukrajine i oštrog stava prema Rusiji.

„Mislim da je Finska dobila dobrog predsednika. Aleksandre, srdačne čestitke trinaestom predsedniku Finske. Puno sreće u radu!“ Ovako je na pobedu bivšeg finskog premijera reagovao njegov protivkandidat, nekadašnji ministar spoljnih poslova Havisto.

Prema preliminarnim rezultatima, u nedelju je Stub kao kandidat Nacionalne koalicije osvojio 51,6 odsto glasova.

Stub je rekao da je srećan i zahvalan što su mu Finci u tako velikom broju iskazali poverenje, dodavši da mu je to najveća čast u životu. „Osećam se smireno i ponizno, u isto vreme beskrajno srećno i zahvalno“, rekao je.

U prvom krugu glasanja pre dve sedmice Stub i Havisto su dobili najviše glasova od devetoro kandidata.

U prvom krugu su otpali neki teškaši finske politike, poput desničarskog predsednika parlamenta Jusija Hala-Ahoa i bivše evropskog komesara Olija Rena.

U susedstvu Rusije

Stub će sada naslediti Salija Ninistea – obojica su članovi konzervativne Nacionalne koalicije. Kao što je godinama uobičajena praksa u Finskoj, Niniste je vodio pomirljivu spoljnu politiku posebno prema susednoj Rusiji.

Zbog prvobitno dobrih odnosa sa predsednikom Vladimirom Putinom, dobio je nadimak „Putinov šaptač“.

Međutim, s ruskim agresorskim ratom protiv Ukrajine, stav te zemlje se promenio i Niniste je Finsku odveo u NATO – uz aktivnu podršku Havista, koji je kao tadašnji ministar spoljnih poslova pod premijerkom Sanom Marin u aprilu prošle godine potpisao pristupanje svoje zemlje NATO-u.

Svi kandidati za državni vrh najavljivali su oštar stav prema Moskvi tokom predizborne kampanje. „Neće biti političkih odnosa s ruskim predsednikom ili ruskim političkim rukovodstvom dok ne okončaju rat u Ukrajini“, rekao je novi predsednik Stub nedavno za Rojters.

Ovaj 55-godišnjak je posvećen dubljoj integraciji u NATO, što bi moglo uključiti i stacioniranje trupa ovog vojnog pakta u Finskoj.

Predsednik sa više ovlašćenja

Predsednik Finske ima relativno velika ovlašćenja pošto zajedno sa Vladom odlučuje o spoljnoj i bezbednosnoj politici, imenuje članova vlade i ima ulogu u usvajanju zakona.

On je i vrhovni komandant finske vojske. Međutim, predsednici se uglavnom klone unutrašnje politike i posebno se ne petljaju u odnose među partijama.

Finska deli granicu s Rusijom dugu 1.340 kilometara. Granični prelazi duž zatvoreni su već nekoliko meseci, a pre samo nekoliko dana finska vlada je ovu meru produžila do sredine aprila.

Helsinki optužuje ruske vlasti da namerno dovode tražioce azila na granicu bez potrebnih dokumenata kako bi izazvali probleme u Finskoj.

Stub, koji je bio na čelu finske vlade 2014. i 2015. godine, biće 13. predsednik Finske od proglašenja nezavisnosti ove zemlje 1917. godine. On bi trebalo da zvanično preuzme dužnost 1. marta.

(Danas, foto: Beta-AP)