„Sada zaista ne može ovako, morate da se odlučite. Ne zato što vas neko pritiska, treba da odlučite da li želite da budete sa Evropskom unijom koja ima 70 odsto investicija, a Rusija 10, EU koja je uložila 17 milijardi evra, koja je poklonila četiri milijarde. Šta je Srbija bez pomoći EU – gladna gola i bosa“, rekla je profesorka na Filozofskom fakultetu Dubravka Stojanović.
Kako je rekla, sadašnja situacija ima potencijal da bude istorijska, jer se Srbija nije odlučila kuda ide već decenijama.
„Kada smo devdedesetih krenuli u rat, dobili smo sankciji, bili smo izolovani, nije bilo pitanja kuda ćemo. Od 2000. vodimo neku politiku meni nejasnu, koja se kasnije nazvala politika četiri stuba, to tako ne funkcioniše u svetu, svet je komplikovaniji od četiri stuba i tu treba kao mala zemlja da budete jasno na strani ne jedne velike sile, nego nekog sistema, sistema vrednosti ili zemalja sa kojima imate najveću robnu razmenu, da procenite šta hoćete“, rekla je Stojanović.
Na pitanje da li se može naći analogija sa „istorijskim ne Staljinu 1948.“ Stojanović napominje da su analogije opasne.
„To je klizav teren, istoričari time ne treba da se bave jer su konteksti drukčiji. Možda mi treba da kažemo ne, ali je kontekst drugačiji. Mi hoćemo u EU, a 1948. je bio Hladni rat i mi smo bili iza gvozdene zavese u paketu sa Sovjetskim Savezom i Jugoslavija je reka ne. 1989. nismo razumeli, krenula je demokratija, parlamentarizam, a mi smo otišli u rat za teritorije. To su različite situacije i svako poređenje s tim je banalizacija“, smatra ona.
Ako državno rukovodstvo kaže da je strateški cilj zemlje Evropska unija, postavlja se pitanje u čemu je onda problem s Rusijom.
„Mnogo je nivoa problema zato je i komplikovano. Imamo bazični politički nivo, jer kao Rusija u Savetu bezbednosti sprečava priznanje Kosova. Problemi su dublji i istorijski, ako pogledamo sisteme vrednosti onda su sistemi vrednosti Rusije bliži političkoj kulturi u Srbiji nego evropske vrednosti. Mi imamo kontinuitet kulta ličnosti, partijske države, nepluralne političke scene, imamo jak nacionalizam, snažnu političku ulogu crkve, ako uzmemo političke faktore mi smo u sistemu vrednosti bliži Rusiji“, smatra profesorka.
„Većina vladalaca posle 2000. je htela da bude nesvrstana. Niko od njih nije Tito, ovo nije Jugoslavija, ovo je mala i siromašna Srbija koja treba da razmišlja o budućnosti i da odluči kojim će putem da krene“, rekla je Dubravka Stojanović.
Kako navodi, kod nas je izgrađena politička kultura da se problemi ne rešavaju, već da se stvaraju novi.
„I onda skrenete pažnju, a ne donosite nijednu odluku. Nismo doneli odluku hoćemo li s Rusijom, EU, da li smo monarhija ili republika. Mi kao društvo i kao političke elite ne pokazujemo stepen zrelosti da se odluke donose. Mislim da je velikim delom to zbog nedoraslosti političke elite, to je močvarno tlo u kome elite obezbeđuju sebi vlast. Ali, sada zaista ne može ovako, morate da se odlučite. Ne zato što vas neko pritiska, treba da odlučite da li želite da budete sa EU koja ima 70 odsto investicija, a Rusija 10. EU koja je uložila 17 milijardi evra, koja je poklonila četiri milijarde. Šta je srbija bez pomoći EU, gladna, gola i bosa. Ako spustimo na bazični nivo, gde je problem? Problem je jer se 10 godina vodi politika demagoška, zavođenja društva pričama o Rusiji, da imamo snažnog zaštitnika koji će nas spasiti. I sad plaćamo cenu“, kaže Dubravka Stojanović.
Ističe da je najveća odgovornost na predsedniku Aleksandru Vučiću, ali i da je velika odgovornost društva, koje, kako je navela, „ne prepoznaje nedostatak slobode, korupcionaške afere…“
„Ne možemo da aboliramo društvo za izbore koje radi. Možemo da kažemo izbori su pokradeni, u krajnjoj liniji nemate ni pobune, ni snažnu opoziciju, društvene snage koje bi se svemu tome oduprele. Vučić je obesmislio i stranke i institucije. Institucije štite vlast, to naša nijedna vlast nije razumela. Institucije su tu da daju mogućnost društvu da artikuliše nezadovoljstvo. Mi smo se sveli na partijsku državu, imamo kontrolu biračkog tela, medija, izbornog procesa i taj čovek je sebe doveo u situaciju da mora sam da odluči. To je situacija u koju dođe svaki autokrata. Vučić će odugovlačiti sa odlukom, do septembra može mnogo toga da se desi u Ukrajini, više puta smo videli da on čeka sa odlukom, ovo nije prvi put da tako politički postupa“, kaže Stojanović.
Komentarišući saopštenje princa Srbije i Jugoslavije Petra Karađorđevića da je „abdicirao“ i svoja potencijalna prava preneo na brata kraljevića Filipa, Dubravka Stojanović je rekla da, činjenički gledano, nema prestola na koji bi se abdiciralo.
„Aleksandar ne može biti prestolonaslednik jer prestola nema. Presto ne postoji, pa ni prestolonaslednik, pa ni abdikacija. To je sve zajedno jedna vešta politička igra, uključujući to što se oni zovu princ i princeza, mi nemamo te titule. I nemamo princa kad nemamo monarhiju. To je političko pozorište. Otkud priča o monarhiji? Mnoge stranke su shvatile da se mora ponuditi novi otac umesto gospodara Vučića. Shvatili su da je potrebna ponuda centralne ličnosti oko koje će se sve dešavati i da bi to mogao da bude kralj. Od svih srpskih kraljeva, samo je Miloš Obrenović umro na prestolu od smrti, svi drugi su ubijeni ili nasilno sklonjeni“, rekla je ona.
STUPS: Bestijarijum