Istoričarka Dubravka Stojanović ocenila je da je „na neki način licemerno“ čuđenje povodom inicijative gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića koji je u ponedeljak najavio podizanje spomenika četničkom komandantu Dragoslavu Mihailoviću, izmeštanje groba Josipa Broza Tita i uklanjanje spomenika narodnim herojima.

Ona je za agenciju Beta kazala da su ti Šapićevi predlozi „samo finalna faza nečega što je veoma davno počelo“ odnosom predsednika Srbije i Jugoslavije 1990-ih Slobodana Miloševića prema Titu i Jugoslaviji.

Podsetila je da je taj revizionistički talas u punoj meri zaživeo posle smene Miloševića, 2000. godine, kada su, kako je ukazala, demokratske vlasti želele da „pobede pobednike Drugog svetskog rata i na terenu sećanja“.

„Vrlo brzo posle preuzimanja vlasti, promenjena su imena 900 ulica u Beogradu, spomenici su ostavljeni da propadaju…oslobođenje Beograda (u Drugom svetskom ratu) nazivano je okupacijom“, kazala je Stojanović.

Rekla je da su istoričari bunili i protiv zakona o izjednačavanju četnika i partizana, protiv sudskih odluka koje su rehabilitovale četnike i protiv udžbenika.

„Već 2002. su izašli prvi udžbenici istorije za četvrti i osmi razred u kojima su zamenjena (istorijska) mesta četnika i partizana“, rekla je.

Zato je kazala da je danas „čudenje (nad Šapićevom inicijitivom) na neki način licemerno“ jer to je, kako je navela, „proces duži od 25 godina“.

„Stalno smo (istoričari) na ovo upozoravali, ali društvo nije reagovalo. E, sada da li društvo nije reagovalo jer nije zainteresovano, ili možda nije reagovalo jer se zapravo podržava ta interpretacija istorije i misli da je bilo bolje podržavati četnike, sarađivati s okupatorom, etnički ‘čistiti’ druge narode – to ostaje da se pita društvo u Srbiji, ali ovo (sada sa Šapićem) je samo kruna nečega u čemu su učestvovale sve vlasti“, kazala je Stojanović.

Ponovila je da je to počeo Miošević, „ali blago“ i da je „govorio o izjednačavanju četničkog i partizanskog pokreta što istorijiski nije moguće“.

Dubravka Stojanović smatra da je „najveći talas (takve politike) bio za vreme demokrata“, početkom 2000-tih godina, a sada to „nastavljaju (ministar kulture Nikola) Selakoviić kroz svoje aktivnosti i Šapić“.

„To je proces za koji bih čak mogla da kažemo da imamo konsenzus na nivou vlasti prethodnih više od 25 godina. Društvo mora da razmisli šta će s tim da uradi“, kazala je Stojanović.

Navela je da su se „ljudi u Novom Sadu pobunili i sprečili podizanje spomenika kvislinzima“, ali „Srbija na ovu temu spava“.

„Sada Srbija mora da priihvati posledice da li će to spavanje za nju značiti potpunu saglasnost sa kolaboracijom, sa okupatrorom, ili je to deo opšte ravnodušnosti u kojoj živimo i koja omogućava da svaka vlast ‘divlja’ kako god joj padne napamet“, rekla je Dubravka Stojanović.

(Beta)