Nekadašnji predsednik Hrvatske Stjepan Mesić pisao je izabranom američkom predsedniku Džozefu Bajdenu i ponudio rešenje za Bosnu i Hercegovinu kao građansku državu.

Mesić, naime, smatra da BiH može biti i dejtonska i građanska država, jer se ta dva koncepta ne isključuju, već se dopunjuju, te u pismu navodi da zašto i treba da bude uređena kao građanska, a ne nacionalna država.

Pismo je preneo zagrebački nedeljnik Nacional, a Mesićevo viđenje BiH izazvalo je određena reagovanja u Hrvatskoj, pa tako sagovornici zagrebačkog Večernjeg lista kažu da ravnopravnost tri konstitutivna naroda ni po čemu ne smeju isključivati ravnopravnost svih ostalih građana, ali ni ravnopravnost svih ostalih građana ne sme relativizirati ravnopravnost tri konstitutivna naroda u BiH.

Dilema građanska ili nacionalna BiH je veštačka objašnjenje i reakcija domaćih diplomatskih izvora na Mesićevo pismo, piše zagrebački dnevnik.

Kada se govori o dejtonskoj BiH, za koju neki smatraju da ne zadovoljava standarde zapadnih demokratija, treba istaći da mnoge najrazvijenije svetske demokratije imaju specifična rešenja iz posebnih istorijskih i sadržajnih koncepata koja bi, pod lupom pravnog tumačenja, s vremenskom distancom mogla biti upitna.

Hrvatskoj je, navodi se, u strateškom interesu da BiH postane funkcionalna država, jer visoka funkcionalnost nije samo pitanje političkog uređenja, već i znači i uređivanje svakodnevnih situacija, od upravljanja migracijama, kontrole granica do ekonomske saradnje.

Što je država efikasnije, navodi se, to je bolje njenim susedima jer se neefikasnost kapilarno preliva preko granica.

Ono što vrlo često nepravedno ostane u senci rasprave o binarnoj prirodi uređenja BiH, činjenica je da ta država ima plan da postane država kandidatkinja za EU, a sagovornici Večernjeg ističu da će Hrvatska biti najjači “advokat” BiH na putu do statusa kandidata.

To, dodaju, nije politička odluka, već su kriterijumi formulisani u 14 tačaka Evropske komisije koje BiH mora da ispuni.

A što se tiče izbornog zakona, tu je, ističe se, situacija – barem formalno relativno jasna, jer Hrvatskoj je cilj da u prvih pet meseci ove godine podstakne promene tog zakona, s tim da se to, naravno, mora odraditi u BiH.

Promena izbornog zakona nije sama sebi svrha, već je cilj dodatna politička stabilizacija, omogućavanje više i čvršće saradnje političkih partnera iz tri konstitutivna naroda i povećanje ukupne funkcionalnosti.

“Mi to sve stavljamo u kontekst ukupnih odnosa sa EU, statusa kandidata i činjenice da smo jedina zemlja EU koja ima granicu s BiH i niko u EU nema veći interes za dobru, stabilnu i efikasnu BiH od nas”, kažu neimenovani sagovornici Večernjeg.

(Nova.rs, Foto: HRT)