Protivnici ovog režima najsnažnije se zbiraju oko ljudskih prava. Prava da budeš čovek. Ova tvrdnja, sa razumnom šansom da je istinita, može biti „zlatni kompas“ za sve koje ovom društvu žele dobro. U magli manipulacija, medijskih amova, višesmislenih putokaza, verbalnih zaperaka i klopki za površne… potrebno je nešto banalno i jednostavno poput takvog orijentira i takvog nacrta za organizovanje slobode.

Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, taj praktično ustav čovečanstva i čovečnosti, usvojena je u UN još 1948. Ušnirana je u sve ustave slobodnog sveta. Paradoksalno, lako je možete pronaći čak i na ovom i ovakvom web sajtu Ministarstva za ljudska i manjnska prava i društveni dijalog, ove i ovakve Vlade. Mada, većina među nama nije nikad u celini pročitala Deklaraciju, ipak je u nekoj svojoj mentalnoj fascikli drži pod etiketom „znam šta je to“. Kada se tih nekoliko stranica pročita, utisak je da ništa normalnije, ljudskije i čistije niste pročitali, pomalo je čak i dosadna, i to je njen najveći problem.

Ljudska prava (kao slobodarski koncept) su u korenu svih studentskih zahteva. Suštinski, vapaj za tim pravima je inspirisao i front i gerilu otpora ovdašnjim nepravdama. Ideje i ideologije slobode, levolike ili desnolike, trebalo bi da budu u toj „šoljici čaja“. Ono što se prosipa okolo su diktature, alavosti i ostali pojavni oblici zla. Zid te šoljice je granica onoga što možda želimo i onoga šta sigurno ne želimo (kad se razmisli). Sve što odeljuje taj zid, je jedina podela koja je danas i ovde – poželjna. Taktički je nepotrebna podela među poštovaocima ljudskih prava.

Strategija spin majstora je bila i biće – prevrtanje te šoljice ili barem zamućivanje čaja nekom globalnom, regionalnom ili brložnom temom.

Kako bez slobode javnog izražavanja i okupljanja (da i to je međ’ ljudskim pravima) otvoriti kvalitetni dijalog o bilo čemu što nam se, kao zavodljivi mamac na udici, podlo servira kao komunikacioni obrok?

Zašto da se posvađamo oko toga da li će oluk odvoditi kišnicu na levu ili desnu stranu, ako se najpre ne možemo svađati oko temelja, oko plemenitog prava da budeš čovek?

Dobrotoljubiv front, dovoljno širok da pokrije zlo koje nas je snašlo, može i mora biti primarno formiran oko ljudskih prava. Motivacije za to ima u svim organizacionim modelima otpora nepravdi: studenskom, zboračkom, stranačkom, spontanom… Dodatni efekat takvog okupljanja je demaskiranje (autovanje) neprijatelja demokratije. U ovoj i ovakvoj sadašnjosti, isprobani (i utabani) putevi koji su vodili u prethodne poraze slobode, nisu ništa drugo nego slabosti i najava propuštanja prilike.

Iskustva i osećanja kroz koja prolaze brojni ljudi prethodnih meseci, dublja promišljanja i „probijanja“ sopstvene površnosti – to je trenutno naš mentalni društveni kapital.

Stevan Majstorović je autor knjige “Dobra ideja”

(Autonomija)