Investitori u Bosni i Hercegovini suočavaju se sa značajnim izazovima, uključujući endemsku korupciju, složene zakonske okvire i strukture vlasti, netransparentne poslovne procedure, nedovoljnu zaštitu imovinskih prava i slabo sudstvo, navedeno je u izveštaju američkog Stejt Departmenta o investicijskoj klimi za BiH u 2024. godini.

U sažetku izveštaja, koji su preneli mediji u BiH, navedeno je da je BiH otvorena za strana ulaganja, ali da postoje brojni izazovi.

„Zemlja nudi liberalan trgovinski režim, a njena pojednostavljena poreska struktura je jedna od najnižih u regiji. Značajna migracija stvorila je izazove u zapošljavanju. Više od 500 preduzeća u državnom vlasništvu i ‘naduvan’ javni sektor istiskuju privatni sektor“, navodi se u izveštaju.

Ocenjuje se da složene institucionalne, političke i teritorijalne strukture u toj državi komplikuju ekonomsko okruženje zemlje i odvraćaju strane investitore.

„Etničke tenzije su visoke, dok se etnonacionalistički politički lideri bore da obezbede ili zadrže kontrolu nad određenim institucijama. U tom kontekstu, institucije na državnom nivou su napravile mali napredak u sprovođenju neophodnih reformi za jačanje poslovnog okruženja“, naglašava se u izveštaju.

Podsećajući da je BiH postala zemlja kandidat za članstvo u EU 2022. godine, kao i da je u martu 2024. godine Evropski savet odobrio uslovno otvaranje pristupnih pregovora, Stejt Department je ocenio da je takva odluka shvaćena kao politička, a ne kao odraz značajnog napretka u neophodnim reformama.

Dodao je da BiH nije ni članica Svetske trgovinske organizacije (WTO).

Dalje je ukazano da tenzije u zemlji dižu vlasti Republike Srpske, koje nastoje da „protivustavno preuzmu kontrolu nad državnom imovinom“, kao i predsednik RS Milorad Dodik svojim stalnim pretnjama da će odvojiti RS od BiH.

„Ove radnje, u kombinaciji sa pretnjama RS da će se povući iz državnih institucija i formirati paralelna entitetska tela, poput Agencije za lekove i medicinsku opremu RS, prete stvaranjem zakonskih nejasnoća koje dodatno komplikuju poslovno okruženje, narušavaju privredu i ometaju ulaganja“, navodi se u izveštaju.

Privreda BiH, prema izveštaju Stejt Departmenta, beleži niži nivo rasta u odnosu na regiju.

„Prema procenama Svetske banke, očekuje se rast realnog BDP-a od 2,8 posto u 2024. godini i 3,4 posto u 2025. godini“, stoji u izveštaju.

Još se navodi da privreda BiH „nije doživela značajnije direktne efekte ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine i da pokazuje otpornost u teškom okruženju“, ali da su, uprkos tome, izgledi za njen ekonomski oporavak otežani pogoršanjem vanjskog okruženja, povišenom inflacijom i pooštrenim uslovima komercijalnog finansiranja“.

Ističe se i kako BiH ima relativno nizak nivo direktnih stranih ulaganja (FDI).

„Uprkos blizini EU, napretku na njenom putu ka EU i tradicionalnim trgovinskim vezama sa zemljama EU, nivo direktnih stranih investicija je veoma nizak. Kao primarni razlozi ističu se politička trvenja i nestabilnost, slab pravosudni sistem, endemska korupcija, te složen i fragmentiran pravni i regulatorni okvir„, ocenili su iz Stejt departmenta.

Rascepkana vlast u BiH, dodali su, nema ni kapacitet ni političku volju da se posveti pružanju adekvatnih podsticaja ili dobrog okruženja za investitore.

Naglašeno je da su američke investicije u BiH niske, precizirajući da većinu američkih kompanija u BiH predstavljaju male prodajne kancelarije koje su koncentrisane na prodaju američkih roba i usluga, uz minimalna dugoročna ulaganja.

U izveštaju se govori i o aerodromima u BiH, uz ocenu da su četiri međunarodna aerodroma u zemlji, u Sarajevu, Tuzli, Mostaru i Banjaluci, i dalje u državnom vlasništvu i da su među najlošijim u regionu kada je u pitanju povezanost i broj putnika.

„Trenutno se raspravlja o mogućim koncesijama za aerodrome, ali im nedostaje neophodna politička podrška“, navodi se u izveštaju.

Najveći deo izveštaja posvećen je pitanju korupcije u privredi, uz konstatacije da je previše složen proces registracije preduzeća i licenciranja u BiH posebno osetljiv na korupciju.

„Plaćanje mita za dobijanje potrebnih poslovnih dozvola i građevinskih dozvola ili jednostavno za ubrzavanje procesa odobravanja, dešava se redovno“, stoji u izveštaju.

Ističe se da su strani investitori kritikovali vladine tendere i tendere za javne nabavke zbog nedostatka otvorenosti i transparentnosti.

(Beta)