Štefan Lene, ekspert Zadužbine Karnegi za Evropu i nekadašnji specijalni izaslanik EU za pregovore o statusu Kosova, ocenio je da zemlje Zapadnog Balkana još nisu osposobljene da pravilno primene propise EU, da napredak u tom smeru ide veoma sporo, i kao primer naveo Srbiju.

Lene je u danas objavljenom intervjuu za Glas Amerike rekao da „neke od tih zemalja, Srbija je karakterističan slučaj, na vrhu imaju nacionalističke političare koji tipično iskazuju privrženost perspektivi EU, ali nisu iskreni u tome, jer ako bi se Srbija zaista pridružila Evropskoj uniji, za takve zvaničnike više ne bi bilo mesta“.

O pregovorima Srbije i Kosova Lene je rekao da ne očekuje rešenje u ovoj godini.

Ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić spreman za dogovor, ali da „njegov teritorijalni zahtev za postizanje konačnog sporazuma ostaje neprihvatljiv za neke članice evropskog bloka“.

Naveo je da na tok pregovora znatno utiče i politička nestabilnost u Prištini – od podizanja optužnice za ratne zločine protiv bivšeg predsednika Hašima Tačija, do još jednih izbora koji predstoje u februaru.

Zapadni Balkan je ponovo problematičan deo evropskog kontinenta, suočen sa korupcijom i ekonomskom stagnacijom, dok neki od lidera opet prihvataju nacionalizam da bi izbegli rešavanje internih teškoća – smatra Lene.

Na primedbe da Rusija i Kina zloupotrebljavaju „pauzu“ evro-integracije Zapadnog Balkana, Lene je odgovorio da je Kina zauzeta sprovođenjem investicija u okviru projekta „Pojas i put“, dok Moskva želi da osujeti zapadne ciljeve na Balkanu, ali da nijedna od tih zemalja nema neokolonijalne ambicije i ne pokazuje da želi da dominira.

Sve se, smatra on, ipak svodi na to da je EU glavni faktor na Zapadnom Balkanu, pre svega jer su te države potpuno okružene zemljama Evropske Unije i logično je da će vremenom sve one postati članice jer ne postoji strateška alternativa tome.

„Sve te zemlje to dobro znaju, isto kao što je ta činjenica sasvim dobro poznata i Evropskoj uniji“, zaključio je Lene.

(Beta)