Nakon mosta na Rači, Busije, najvećeg izbegličkog naselja u Srbiji koje je nastalo tek nakon Oluje, Aleksandar Vučić doneo je odluku da se ovogodišnja manifestacija obeležavanja godišnjice „Oluje“ održi u Novom Sadu, uz sledeće objašnjenje: „Obično smo do sada obeležavali u malim mestima, ali mesto koje je procentualno primilo najveći broj Krajišnika je Novi Sad, tako da će sada tamo biti obeležena godišnjica, to veliko srpsko stradanje i najveće etničko čišćenje posle Drugog svetskog rata na evropskom tlu.“

Činjenica je da je od 600.000 izbeglica iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine u Vojvodinu došlo oko 250.000 njih, kao i da je najveći deo završio, ne toliko u Novom Sadu, koliko u mestima oko Novog Sada koja su prethodno već imala iskustva sa doseljenicima tokom tzv. osme ofanzive, gde su najčešće naseljavani ljudi iz Dalmacije, Like, Banije, Crne Gore, bosanske Krajine … Negde su nastajala i potpuno nova naselja, poput spomenutih Busija, gde trenutno živi oko 6.000 ljudi, uglavnom izbeglih tokom Oluje. Ali Busije su završena priča, priča od prošle godine. Baš kao i most preko Sremske Rače, godinu ranije. Tu su igrokazi već odigrani.

Sad je trebalo naći novu metu, a ona se nekako nametnula jer je odluka saopštena samo dan nakon što su u Novom Sadu održani protesti “Buna protiv mafije” zbog nasilja nad demonstrantima koje su sproveli policija i privatno obezbeđenje prošlog četvrtka, tokom protesta protiv usvajanja Generalnog urbanističkog plana (GUP), pre i tokom sednice Skupštine grada Novog Sada. Tokom samog protesta omanja grupa nezadovoljnih i besnih građana i građanki gađala je bojama prostorije Srpske napredne stranke (SNS), a polupano je i staklo na ulazu u prostorije i skinute su zastave Srbije.

„Postoji jedna ta agresivna skupina, građanski orijentisanih, ne bih želeo da kažem antisrpski orijentisanih, koji su najsnažniji u želji da se hitno uvedu sankcije Rusiji, da se osudi Republika Srpska, da se Srbija povuče sa Kosova i oni su organizovali te demonstracije večeras. Vidim da im je smetala srpska zastava“, prokomentarisao je to Vučić pokušavši da poentira da protesti nisu bili protiv GUP-a već protiv Srbije, kao i protiv Srba koristeći već odavno uhodanu praksu o izdajnicima, a Novi Sad i Vojvodina su uvek dobra meta za takvo što.

Odluka Vučića da u Novom Sadu „proslavi“ godišnjicu Oluje direktno je vezana za protest „Buna protiv mafije“. To je jasna poruka, stavljanje šape na Novi Sad, logičan nastavak „jogurt revolucije“ u kom će oni koji se protive njegovoj politici prvo biti prozvani izdajnicima jer im smeta sve što je srpsko, uključujući i srpsku zastavu.

Ruku na srce, gađanje prostorija stranke, kao i razbijanje prozora i otimanje zastava išlo mu je samo na ruku, ali nema on problem sa tim. To je očigledno i kad kaže da će odgovarati oni koji su ta nedela počinili, treba mu verovati jer policiji je to zicer. Sve snimljeno i postavljano po mrežama. I kamo sreće da sve ostaje na toj relaciji između počinilaca „nedela“ i policije. Upravo zbog toga što nije sve na toj relaciji, već što između postoji tampon zona, kao prva linija odbrane vladajuće „elite“ u vidu privatnog obezbeđenja, u vidu onih koji legitimacije policije ne nose ili ih nemaju, ali uzimaju sebi za pravo da se ponašaju nasilno, i došlo je, prvo do sukoba, a onda i protesta „Buna protiv mafije“, zatim i do „farbanja“ prostorija SNS-a, lupanja istih i skidanja zastava.

Zašto Novi Sad?

Novi Sad, dakle, da bi se skrenula pažnja sa činjenice da su pripadnici privatnog obezbeđenja tukli i privodili demonstrante. Novi Sad, dakle, da bi se skrenula pažnja sa činjenice da je GUP usvojen, a da se nisu ni saslušali predstavnici građana niti se čule njihove primedbe. Novi Sad, dakle, jer kulturna je to prestonica Evrope trenutno, pa da ne pomisle oni koji su učestvovali i podržavali projekat „Novi Sad 2022“ (koji nije ništa drugo nego još jedna igračka vladajuće stranke) da će se nešto u Novom Sadu promeniti i da će postati otvoreniji, demokratičniji.

U isto vreme dok se Novi Sad diči svojim kulturnim manifestacijama, u kojima na različite načine učestvuju i oni sa „antifa“ pedigreom pristavši da budu deo programa, vodi se bitka kontra podizanja spomenika „nevinim žrtvama 1944/45“. Protesti su održani i protiv ovog spomenika jer se na spisku žrtava nalaze osobe koje su osuđene kao ratni zločinci i saradnici okupatora. Proteste pod nazivom „Neće proći“ vode isti oni i one koji su bili u prvim redovima na protestu protiv GUP-a, ukazujući na njegovu pogubnost.

I na kraju, Novi Sad jer nikad nije dovoljno „posrbljen“, baš kao i Vojvodina.

I ne treba sumnjati da će Aleksandar Vučić obeležavanje godišnjice Oluje iskoristiti i da prozove sve one koji se protive privatizaciji Novog Sada, Vojvodine, Srbije i još jednom ih optuži za izdaju države i naroda te tako stavi metu na čelu svakom i svakoj građanki koja se usprotivi samovolji ove vlasti, a sve pod krinkom brige za srpski vitalni interes. Ne treba sumnjati da će prozvani biti meta svakog napaćenog i napaljenog fašiste jer, ako je išta Vučić u svom političkom životu znao, to je da komunicira sa njima, a za to koristi žrtve iz Oluje, pa možemo slobodno reći da Vučić slavi taj dan jer skoro već 30 godina jaše na njemu. I žalosno je što ga taj konj odavno nije zbacio.

(Lupiga, foto:N1)