Organizacija Studenti protiv autoritarne vlasti (STAV) pozvala je danas javnost da ne ćuti na hapšenje njihovog aktiviste Lazara Dinića i još petoro novosadskih aktivista.

„Ne smemo dozvoliti da nas podele. Hajde samo na trenutak da razmislimo: da li nam smeta što je Lazar uz još pet novosadskih aktivista u pritvoru? Da li ćemo ćutati na to? Mi smo vam rekli, na vama je da razmislite“, naveo je STAV u objavi na Instagramu.

Oni su demantovali optužbe da su planirali državni udar na protestu u Beogradu, 15. marta i naveli da je u pitanju bio samo razgovor, na način kao što to čine i mnogi drugi, s tom razlikom što su njih prisluškivali.

„Pričali smo o svim mogućnostima, nismo se zvanično dogovorili da ćemo bilo koju da realizujemo. Nije bilo plana, jer nijedan korak nije preduzet. To je bio razgovor. Razgovor utemeljen na našem strahu da do promena neće doći, pa smo imali potrebu makar da o svemu porazgovaramo“, naveo je STAV.

Izrazili su žaljenje što je taj razgovor uznemirio mnoge građane Srbije i dodali da ne krive studente što su se nakon emitovanja ogradili od njih.

„Oni su u strahu da im se ne desi ono što se nama desilo odlučili da se sačuvaju od svih spinova, od svih negativno konotiranih narativa i da ostanu čist, iskren i nevin pokret mladih koji se bore za pravdu“, naveo je STAV.

Dodali su da su pogrešili što se nisu povukli odmah na početku studentske pobune u Srbiji.

„Pogrešili smo što nismo odmah prepoznali da u ovoj borbi možda nismo poželjni. Da nas neki i dalje vide kao ’ustaše’, ’nasilnike’ i ’državne neprijatelje’, što je bio spin režima protiv nas. Mislili smo da moramo da doprinesemo. Da možemo da podelimo svoje iskustvo, da možemo da ponudimo svoje resurse. Ali, pogrešili smo“, naveo je STAV.

Dodali su da je režim prepoznao snagu u studentskom frontu, pa je jedino što je mogao da uradi da izopšte sve grupe koje su do sada u javnosti obeležene i na taj način smanje mogućnost ujedinjenja svih sektora društva, u čemu su „nažalost uspeli“.

Podsetili su da su bili prvi u borbi za regularne izbore za Studentski parlament novosadskog Filozofskog fakulteta, u borbi za autonomiju univerziteta, još od marta prošle godine, a prvi su i pokrenuli proteste nakon pada nadstrešnice i pogibije 16 ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu.

View this post on Instagram

A post shared by Organizovana grupa STAV (@stav.ns)

Na nekoliko prorežimskih televizija u četvrtak, 13. marta, emitovan je audio snimak prisluškivanog razgovora sa sastanka u prostorijama opozicionog Pokreta slobodnih građana (PSG) u Novom Sadu, na kojem su učestvovali aktivisti PSG-a i STAV-a.

Tridesetak organizacija civilnog društva iz Srbije je protestovalo jer je taj audio snimak pre nego u pravosudnim organima, završio u medijima, koji su odmah i “presudili” da je u pitanju “terorizam i rušenje države”, što su kasnije ponovili i najviši zvaničnici Republike Srbije, a što se potom našlo i u krivičnoj prijavi.

Nakon što je snimak emitovan, policija je uhapsila i pretresla stanove šestoro opozicionih i omladinskih aktivista.

Policija sumnjiči još šestoro omladinskih i studentskih aktivista iz organizacije STAV, koji nisu u Srbiji.

Viši sud u Novom Sadu 16. marta uhapšenima je odredio pritvor od 30 dana. Policija je pretresala i stanove aktivista i aktivistkinja koji se trenutno ne nalaze u Srbiji.

Prema informacijama koje je novinarima saopštio jedan od branilaca, snimak je napravila Bezbednosno-informativna agencija, a naredbu je potpisao predsednik Višeg suda u Beogradu. Branioci nisu imalu uvid u sadržinu naredbe, sem što im je rečeno da ona postoji.

Pripadnicima organizacije STAV do sada, mesecima unazad, upućeno je na hiljade najtežih pretnji uključujući i brojne pretnje smrću, a oni su neprestano na meti tabloidne kampanje linča.

“Država nema pravo da zloupotrebljava bezbednosne strukture za tajno prisluškivanje s ciljem političkog progona. U predistražnom postupku, grupa se tereti za rušenje ustavnog poretka. Takva kvalifikacija je neprihvatljiva jer grupa nije preduzela nijednu aktivnost u pravcu ostvarivanja pomenutih spornih reči iz razgovora”, navele su organizacije civilnog društva.

(Autonomija)