Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković ponovio je tvrdnju da je diskusija o zakonu o nadležnostima Vojvodine „otprilike privedena kraju“ i da se nada da će se taj akt „u bliskoj budućnosti“ naći pred poslanicima Skupštine Srbije.
– Zakon o nadležnostima tiče se ključnih pitanja i mnogo je bolje da se diskusija završi u celini, da se svi aspekti i problemi koji bi mogli proizaći iz jednog ili drugog rešenja prouče. Ozbiljno pristupajući formulisanju tog zakonskog predloga, Vlada radi upravo ono što građani od nje očekuju – rekao je Cvetković, odgovarajući na pitanja poslanika vezana za odnos Vlade prema ustavnim obavezama. – Što se tiče tvrdnji da su probijeni ustavni rokovi za donošenje zakona i statuta, postoje oprečna mišljenja pravnika da li se kasni ili ne, da li je do određenog roka trebalo pokrenuti proceduru, ili doneti zakon. Pošto nisam pravnik ne želim da ulazim u te polemike.
Povodom zahteva poslanika DSS-a da se na dnevni red stavi zakon o nadležnostima koji je predložila ta poslanička grupa, „ako sama Vlada nije sposobna da izađe sa svojim predlogom”, Cvetković je odgovorio da je imao prilike da vidi taj akt i da mu se čini da „u njemu postoje značajne stvari koje mogu izazvati kontroverzne rasprave“.
Inače, na početku jučerašnje sednice, u ime poslaničkog kluba DSS-a kao predlagača dnevnog reda, Slobodan Samardžić je ocenio da je proces zakonskog definisanja autonomije Vojvodine izašao iz okvira ustavnih rokova, i da je, pre statuta Vojvodine usvojenog u pokrajinskom parlamentu, trebalo najpre usvojiti zakon o utvrđivanju nadležnosti, zakon o finansiranju Autonomne Pokrajine i zakon o imovini jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave.
Radikali su, pak, najviše vremena potrošili na pitanja vezana za Vojvodinu i komentare dešavanja u Pokrajini. Poslanik SRS-a Aleksandar Martinović upozorio je, tako, na to da Skupština Vojvodine ne može obavljati pravno-tehničku korekciju statuta i da postoje samo dve mogućnosti za promenu predloženog akta: da parlament Srbije ne da saglasnost, ili da naloži Skupštini Vojvodine da pristupi izradi potpuno novog teksta, usklađenog s Ustavom.
Ministarka pravde Snežana Malović objasnila je, međutim, da organ koji je doneo predlog statuta, može uraditi i „određenu njegovu pravno-tehničku korekciju”.
– Ne kažem da će se to i desiti, ali sve dok se akt ne nađe na dnevnom redu Narodne skupštine, to je moguće – obrazložila je ministarka pravde.
Martinović je, u ponovnom javljanju, upozorio na to da postoje političke stranke i krugovi inostranstvu koji žele da odvoje Vojvodinu. U tom kontekstu, on je citirao izjavu izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Jelka Kacina, po kojoj je odnos prema statutu APV „test demokratičnosti Beograda”, navodeći da je to jasan znak da je došlo do internacionalizacije pitanja Vojvodine.
Ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić odgovorio je da je „pitanje Vojvodine unutrašnje pitanje Srbije, njenog teritorijalnog uređenja, kao i da je autnomija ustavno pravo građana i sredstvo ograničenja vlasti“.
– Niko od nas koji živimo u Vojvodini ne želi da je otcepi, niti u Evropi postoji neko čija bi snaga bila tolika da pitanje Vojvodine internacionalizuje. U Vojvodini nema separatizma. Ona je deo Srbije i ostaće to – u više navrata je naglašavao Čiplić, dodajući da priče o vojvođanskom separatizmu za njega predstavljaju uvredu.
(Dnevnik)