Staša Zajović iz Žena u crnom izjavila je da još uvek nije kasno da se u Srbiji podigne “spomenik neznanom srpskom dezerteru”.

“Ima još vremena za spomenik neznanom srpskom dezerteru, kako bi se odala počast svim ljudima koji su devedesetih godina prošlog veka odbili da idu u rat. Dezerterstvo nije bilo samo odbijanje da se ide u rat. To je bila vrsta otpora jednoj provincijalnoj učmalosti i najnižoj vrsti patriotizma”, kazala je Staša Zajović.

Ona je na tribini u Novom Sadu posvećenoj nedavno preminulom novinaru Bojanu Tončiću (1967 – 2024) rekla da je on bio ponosan na “titulu dezertera”.

Ocenila je da režim “pored toga što briše ratne zločine, briše i otpor koji je devedesetih godina postojao protiv rata”.

Novinar i pisac Tomislav Marković ocenio je da su devedesete godine 20. veka “potpuni slom, apokalipsa jednog društva”.

“Mi smo drugi ljudi zbog toga, to nas je zauvek promenilo, pobijeno je toliko mnogo ljudi… I zato se mora govoriti o odgovornosti naše politike, naše kulture, našeg novinarstva za taj slom. Ne može se na masovnoj grobnici ništa dobro sagraditi”, rekao je on.

Ladislav Tomičić ocenio je da su teme kojima se Tončić bavio, a to su pre svega teme odgovornosti za ratne zločine iz devedesetih godina 20. veka i suočavanja s prošlosti, sigurno ostavile traga i na njegovom zdravlju.

Bojan Tončić dobio je posthumno Specijalnu plaketu “Srđan Aleksić” za dugogodišnji profesionalni angažman.

Nagrada mu je dodeljena u okviru dvodnevne manifestacije “Dani Srđana Aleksića”, u Nezavisnom društvu novinara Vojvodine.

Srđan Aleksić bio je mladić iz Trebinja koga su trojica vojnika bivše Vojske Republike Srpske pretukli na smrt u januaru 1993. godine u rodnom gradu, u blizini policijske stanice, jer je odbranio svoga sugrađanina, Bošnjaka Alena Glavovića, koga su vojnici hteli da ubiju.

Njegov otac Rade Aleksić na smrtovnici je tada napisao “Umro je vršeći svoju ljudsku dužnost”.

Alen Glavović danas živi u Švedskoj i svake godine obilazi Srđanov grob.

(Autonomija)