Serijom tekstova pod zajedničkim nazivom Evropa u Vojvodini, Nezavisno društvo novinara Vojvodine predstavlja vam rezultate istraživanja iskustava i kapaciteta vojvođanskih lokalnih samouprava u privlačenju sredstava iz evropskih fondova. Cilj NDNV-a je da se ukaže na značaj evropskih projekata za građane Vojvodine, ali i da se naznače problemi koje naše lokalne samouprave imaju u izuzetno bitnom, ali i kompleksnom procesu kreiranja, pripreme, apliciranja i realizacije evropskih projekata.

Opština Stara Pazova je u periodu između 2007. i 2013. godine iz evropskih fondova obezbedila više od 500.000 evra za realizaciju tri projekta, i to iz oblasti ekonomije i razvoja i socijalne zaštite.

Vatreno krštenje u realizaciji evropskih projekata, Stara Pazova je prošla radeći na izradi Strategije održivog razvoja opštine za period 2010-2020. To je ujedno i prvi put da su se Pazovčani našli u ulozi nosioca projekta. Strategija je usvojena 2009. godine, a pet godina kasnije Opština je s Regionalnom razvojnom agencijom „Srem“ potpisala ugovor o saradnji na projektu revizije strategije, koji se finansira iz pokrajinskog budžeta. Novi projekat traje osam meseci i za to vreme partneri bi trebalo da pripreme projekte iz oblasti kapitalnih investicija za budžetsko finansiranje.

Najvredniji projekat Pazova je realizovala u saradnji s drugim sremskim opštinama – Rumom, Irigom i Pećincima. Deo sredstava namenjen Staroj Pazovi iznosio je oko 450.000 evra, a cilj je bilo unapređenje usluga socijalne zaštite za decu sa smetnjama u razvoju i njihovim porodicama. Taj projekat Pazovčani ujedno smatraju i najuspešnijim. Projekat je podržan iz budžeta Evropske unije, a u partnerstvu s Ministarstvom rada i socijalne politike i UNICEF-om.

– Socijalna inkluzija je uključivanje u društvo dece sa smetnjama u razvoju, koje podrazumeva prilagođenost i raznovrsnost podrške društva u skladu s potrebama koje ova deca imaju – objašnjavaju u Opštini i dodaju da za razliku od starog medicinskog modela, koji je tu decu stavljao u položaj korisnika socijalnih davanja, novi socijalni model prepoznaje i podržava njihove potencijale, a od društva traži da stvori uslove u kojima bi oni mogli u potpunosti da se ostvare.

Kao rezultat, u Pazovi su uspostavljene usluge nege i pomoći u kući, dok je u opštinama Ruma i Pećinci otvoren dnevni boravak. „Pomoć u kući u Staroj Pazovi i Irigu obuhvatila je 29 dece, dok je u dnevnom boravku u Rumi i Pećincima boravilo ukupno 27 dece. Pritom smo mapirali 209 porodica, kompletirali baze podataka, održali 16 radionica i otvorili kol-centar za pomoć porodicama“, ističe menadžerka projekta Tamara Babić.

Za projekat „Razvoj i jačanje usluga u zajednici za decu sa invaliditetom i njihovim porodicama u Staroj Pazovi, Irigu, Pećincima i Rumi“ Stara Pazova uspela je da osigura održivost. Finansijski troškovi pomoći deci i njihovim porodicama prešao je na budžet Opštine, tako da se usluge predviđene prvobitnom projektom i dalje realizuju.

Sistem 48 sati

Treći projekat koji je u Staroj Pazovi finansiran iz evropskih fondova je projekat pod nazivom “Multi-kanalni kontakt centar u Staroj Pazovi” finansiran iz IPA Exchange 3 programa, čija je realizacija završena 2012. godine, a podrazumeva servis dostupan građanima 24 sata, 7 dana u nedelji.

Opštini su u ovom projektu partneri bili grad Viljandi iz Estonije i opština Pećinci, a kao rezultat Pazova je pokrenula opštinski kol-centar koji građanima omogućava standardizovane i ujednačene procedure za obradu zahteva, skraćeno vreme za davanje odgovora i pružanje usluga ili rešavanje problema građana i preduzeća, kao i povećanu transparentnost procesa koji su deo upravljanja opštinom.

– Taj kol centar i dalje funkcioniše – priča Irena Kepić iz pazovačke Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. – Građani putem njega mogu da prijave svoje komunalne probleme, mogu da upute bilo kakve pozive u smislu da su im potrebne neke informacije. Potom kol-centar ta pitanja distribuira po odeljenjima i nakon 48 sati građani dobijaju odgovor. Nekad je to samo odgovor na pitanje, a nekad i eventualno rešenje problema koji su prijavili – kaže ona.

Neuspešne aplikacije

Pisanjem i realizacijom projekata u Staroj Pazovi bavi se Kancelarija za lokalni i ekonomski razvoj u kojoj radi petoro zaposlenih. U odnosu na druge sremske opština, bilans uspeha pazovačke kancelarije govori njima u prilog. Oni su uspešno aplicirali za tri projekta, što ih svrstava među najuspešnije u Sremu.

Ipak, dva projektna predloga bila su i odbijena. – Odbijena su iz tehničkih razloga, zbog nepravilnih prijava jednog od partnera na projektima, koji je više puta od dozvoljenog bio potpisnik izjave o partnerstvu – objašnjava Marina Savić iz opštinske Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj.

Veće poteškoće javljaju se u implementaciji projekata. Najveću muku su, kažu, mučili sa sistemom javnih nabavki. – Sistem koji predviđa naše zakonodavstvo razlikuje se od PRAG sistema Evropske unije, i zaposlenima u Opštinskoj upravi je potrebno više vremena da razumeju sistem i adekvatno sprovedu projektnu javnu nabavku – objašnjava Marina Savić, ali dodaje da je taj problem nedavno rešen, jer poslednji pozivi opštinama omogućavaju izbor po kom sistemu će sprovoditi javne nabavke.

Osim toga, problem im stvara i to što sam rad na evropskim projektima zaposleni u Upravi u pojedinim slučajevima doživljavaju kao dodatni posao.

– Neophodno je edukovati zaposlene o benefitima evropskih projekata. Tako bi se u velikoj meri moglo unaprediti angažovanje pojedinaca na tim poslovima – priča Savić.

Misteriozni projekti

Iako su, prema pričama opštinskih radnika, svi projekti koje je Pazova realizovala bili uspešni, u roku i transparentni, o njihovim pojedinostima na internetu ima vrlo malo podataka, a o radu lokalne kancelarije građani gotovo da ništa i ne znaju, pa zaključuju da Opština i nema kapacitet da napiše i sprovede evropske projekte.

– Jedino što se sećam jeste da su pokrenuli neki dnevni boravak za decu ometenu u razvoju. Osim toga, pitanje je da li oni išta rade – priča jedan Pazovčanin i dodaje: – Nešto se govorilo i o elektronskoj upravi, ali pojma nemam da li je to proradilo. Verovatno je, kao i sve drugo, i to bilo po principu ‘drži vodu dok majstori odu’. Tako je uvek – žali se on.

Iz kancelarije odgovaraju da su sva sredstva namenski utrošena. – Transparentnost se unapređuje od projekta do projekta. Što se tiče efekata, vidljivi su i prepoznati od zajednice projekti čiji korisnik je šira zajednica, a u manjoj meri projekti koji se tiču određenog segmenta društva – ističu oni.

Zajednička lista prioriteta

Neslaganja građana Stare Pazove i njihovih čelnika u pogledu urađenog, nisu slučaj i kada se radi o planovima za budućnost. Kako ocenjuje Marina Savić iz Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj, za budući rad na evropskim projektima najvažnije je dobro definisati prioritete.

– Potrebno je pripremati projektne ideje i targetirati ključne oblasti koje se nalaze u prioritetima EU, a nisu dovoljno razvijene u lokalnim smoupravama, kako bi se blagovremeno i adekvatno odgovorilo na raspisane konkurse – priča Savić.

Taj posao je, čini se, u slučaju novih projekata dobro obavljen. Kanalizacioni problemi i tretman otpadnih voda koji su građani Stare Pazove u anketama koje smo sproveli stavljali na sam vrh liste priorteta kojima bi Opština u budućnosti morala da se pozabavi, i sami opštinski čelnici su prepoznali kao važnu temu.

Nakon završene studije „Analiza upravljanja otpadnim vodama, biomasom i energijom u opštinama Stara Pazova i Inđija“, izrađene u saradnji s nemačkim institutom, Pazova je počela sprovođenje merne kampanje za biološko-hemijsku analizu otpadnih voda, što će biti osnov za izgradnju budućeg Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i proizvodnju biogasa u Staroj Pazovi.

– U planu je da se radi studija izvodljivosti s generalnim projektom. A potom ćemo konkurisati i kod evropskih fondova, kako bismo obezbedili novac za izgradnju prečistača – zaključuje Irena Kepić.

Sanja Kljajić

(Tekst je nastao kao deo projekta „Pregled, analiza i predstavljanje realizovanih projekata lokalnih samouprava na teritoriji AP Vojvodine finansiranih od strane EU u periodu 2007-2013“, koji sprovodi Nezavisno društvo novinara Vojvodine, a finansira Pokrajinski sekretarijat za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu. Sadržaj priloga je isključivo odgovornost realizatora projekta i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Sekretarijata.)