Na sajtovima za oglašavanje nekretnina u Novom Sadu pojavili su se oglasi za izdavanje stanova koje su pripadnici snaga bezbednosti pre manje od mesec dana kupili po beneficiranim cenama od 500 evra po kvadratu. To je otvorilo dva pitanja – kako je moguće da „bezbednjaci“ mogu da daju stan u zakup, kada je uslov za stan po povlašćenoj ceni bio da već nisu vlasnici stana, odnosno da imaju „neodgovarajući stan“. Drugo pitanje je da li je elektronski sistem prijave za dodelu stanova poznat kao „brzi prsti“ od starta bio podložan manipulacijama.

U novosadskom naselju Jugovićevo, prvi ključevi stanova za „bezbednjake“ svečano su uručeni 15. aprila. I možda se baš stan koji su tog dana obišli premijerka i ministri, manje od mesec dana kasnije, našao na sajtovima za oglašavanje.

U jednom od oglasa se navodi da je u pitanju „novi, neuseljavan stan, u naselju Jugovićevo“, a u drugom da je „stan u prizemlju“ i da „oko stana nema drugih stanova, samo preko puta vašeg stana je ljubazan komšija vatrogasac“.

Nekoliko stanova koje su „bezbednjaci“ kupili po povlašćenoj ceni od 500 evra po kvadratu, izdaje se za 200, pa i do 350 evra mesečno. Sa nekoliko oglašivača pokušali smo da stupimo u kontakt.

„To je sada moj stan, i mogu i da ga zapalim ako hoću“, bio je jedan od odgovora na pitanje „zbog čega izdaju stan“. Slična iskustva imala je i novinarka Radija 021 Dragana Prica Kovačević.

„Ljudi kada sam ih zvala, prvo su mislili da ih zovem kao zainteresovana za izdavanje, kada sam im objasnila o čemu je reč, oni nisu želeli da pričaju o tome, samo dvojica njih je reklo da ne rade ništa protivzakonito“, navodi Prica.

N1: A da li jeste protivzakonito ili su u pravu kada kažu da nije protivzakonito?

Prica: Pa u pravu su kad kažu, jer oni su u suštini kupili te stanove. To je njihovo vlasništvo, kao kad mi uzmemo stan na kredit. Samo, koliko je to sada s jedne strane moralno, to su platili građani Srbije iz budžeta, platili su po povlašćenoj ceni, da oni dobiju stanove koji oni sada izdaju.

Uslovi za dobijanje stana bili su da lice nema rešeno stambeno pitanje, ili da ima neodgovarajući stan – koji je konkursom definisan kao onaj čija ukupna površina nije veća od 92 kvadratna metra. Oni koji su ispunili takve uslove, mogli su da učestvuju u konkursu koji je otvoren u oktobru i izgledao je otprilike ovako – „bezbednjaci“ su se saleteli oko stanova, a ko je prvi stigao, taj ga je i dobio.

Prijavljivali su se putem aplikacije „brzi prsti“, a rang-liste su se formirale na osnovu redosleda pristiglih elektronskih prijava, objašnjavaju za N1 u policijskom sindikatu „Sloga“.

„Znači onaj ko je bio brži kupio je stan, bez obzira kakva je njegova porodična situacija, koliko je imao radnog staža, kad je počeo da radi. Imamo situaciju da se neko ko je mesec dana zaposlen dovodi u ravnopravan položaj sa nekim ko je zaposlen već 30 godina“, navodi Glišo Vidović, iz ovog sindikata.

Za sindikalce nepravedan, sistem „brzi prsti“ je i dodatno zloupotebljen, prema informacijama do kojih su došli novinari radija 021.

„To smo čuli iz više nekih nezavisnih izvora, da je konkurs otvoren 15 do 10 minuta ranije kako bi oni, koji treba da dobiju stan preko neke veze, dobili pre svih ostalih, kako bi se ispunila ta neka kvota“, kazala je Prica.

U Novom Sadu je po sistemu „brzi prsti“ prodato skoro 2.000 stanova. Planira se još 6.000, a gradnja se nastavlja na leto.

Da sistem dodele stanova za „bezbednjake“ putem aplikacije „brzi prsti“ možda i nije baš sasvim fer još u oktobru 2020. primetili su i predsednik Aleksandar Vučić i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević. Oni su tada najavili da će se menjati sistem prijave odnosno podnošenja konkursne dokumentacije, ali ne i kada bi to moglo da se desi.

Ksenija Pavkov (N1)