Sarajevska kancelarija Ujedinjenih nacija (UN) je u svom istraživanju, između ostalog, nastojala da utvrdi u kojoj su meri građani Bosne i Hercegovine spremni za promene, kakva su opažanja građana o glavnim izazovima sa kojima se zemlja suočava, da li su spremni na pomirenje i imaju li poverenja u domaće i međunarodne institucije.
Najviše reakcija izazvali su detalji istraživanja koji se odnose na budućnost BiH i procenu mogućih konflikata. U istraživanju se, između ostalog, navodi da 35,7 odsto građana BiH veruje da bi u budućnosti moglo doći do nasilja te da 73 procenta građana BiH želi da živi u zajednicama u kojima dominira njihov narod.
Istraživanja su uobičajena praksa UN
„Uobičajena je praksa Ujedinjenih nacija da se u zemljama širom sveta sprovode istraživanja koja se tiču ekonomskih, bezbednosnih i političkih pitanja kako bi se pomogao proces planiranja razvojne pomoći“, kaže portparol UN Pavle Banjac. „Jedno od takvih istraživanja sprovedeno je širom BiH u maju 2013. na uzorku od 1.500 građana“, kaže Banjac.
Profesor Fakulteta političkih nauka u Sarajevu Senadin Lavić kaže da se na uzorku od 1.500 ljudi ne može predvideti budući tok društvenih događaja u nekom društvu. „Očigledno je da je istraživanje pretenciozno, da u smislu naučne relevantnosti ne ispunjava osnovne metodološke kriterije, te da u sferi kvazi nauke pokušava da predvidi budućnost“, kaže Lavić.
O celovitosti BiH, mogućem raspadu i ustavnim reformama
Istraživanjem se, pored ostalog, nastojalo da se utvrdi kako bi se građani Bosne i Hercegovine ponašali u slučaju raspada države. Na osnovu 1.500 ispitanih građana, zaključuje se da 58,8 odsto Bošnjaka, 55 odsto Hrvata i 44,7 odsto Srba veruje da ne može doći do mirnog razlaza u BiH te da bi relativno mali broj građana bio spreman da se prihvati oružja u slučaju „pretnje celovitosti BiH“.
Istraživanje Ujedinjenih nacija predstavljeno je i Upravnom odboru Veća za sprovođenje mira (PIC). Ambasadorima PIC predstavljena su i mišljenja građana o evroatlantskim integracijama, ustavnim reformama kao i mogućoj organizaciji BiH u budućnosti.
(Samir Huseinović, Deutsche Welle)