Sve više velikih donatora ima dilemu da li da nastavi da finansira kampanju Džoa Bajdena, a raste i broj demokrata koji ga pozivaju da izađe iz izborne trke, a mediji prenose da je aktuelni predsednik sve bliže tome da donese odluku da se povuče.

Zvanično, u petak je iz njegove kampanje poručeno da ostaje u trci. Ali, ako se povuče, demokrate moraju brzo da odluče ko će ga zameniti i kako.

Jedan od scenarija bi bio da Bajden podrži alternativnog kandidata i da traži od delegata da glasove koje su namenili njemu preusmere na drugog, na Nacionalnoj demokratskoj konvenciji krajem avgusta u Čikagu.

Istorijski gledano, delegati na konvencijama glasaju za kandidata koji je dobio primarne izbore ili kokuse u njihovim državama. Skoro svih 3.896 delegata je glasove namenilo Bajdenu. Ali, pravila Demokratskog nacionalnog komiteta dozvoljavaju da se to promeni – uz navođenje „prigovora savesti“ kao razloga za promenu odluke delegata.

Potpredsednica Kamala Haris je logičan izbor da se brzo prebace glasovi delegata. Ona je već prva u redu da nasledi predsednika, i na glasačkom je listiću demokrata za predsedničke izbore.

Taj izbor bi imao smisla i finansijski, jer pravila nalažu da Haris može da potroši novac iz kampanje namenjene Bajdenu, a sredstva iznose oko 91 milion dolara, prema poslednjem izveštaju iz juna.

Prema anketi AP-a i Centra za istraživanje javnog mnjenja NORC, oko 85 odsto demokrata smatra da bi Haris bila dobra na mestu predsednika, a tako misli i 30 odsto opšte populacije. Oko 47 odsto odraslih ima dobro mišljenje o njoj, a među njima je 74 odsto demokrata.

Ali, demokrate bi takođe želele da izbegnu utisak da postupaju nedemokratski i automatski krunišu Haris kao Bajdenovu naslednicu, već hoće da održe neku vrstu takmičenja.

Otvorena konvencija

Stranka bi mogla da održi otvorenu konvenciju i odabere nekog od kandidata – među kojima su i guverner Kalifornije Gevin Njusom, guverner Pensilvanije Džoš Šapiro ili guvernerka Mičigena Grečen Vitmer.

Otvorena konvencija bi bila turbulentni proces koji izaziva podele, što bi neke demokrate želele da izbegnu dva meseca pred izbore. Nominovanje nekog drugog umesto Kamale Haris bi razbesnelo crnkinje – koje su jedan od ključnih stubova podrške demokratama.

U suštini, kada bi Bajden odstupio, demokrate bi morale brzo da odluče ko ga menja i ko može da dobije izbore, kaže za Glas Amerike Lari Sabato iz Centra za politiku Univerziteta Virdžinije.

„I to mora da bude ista osoba. A pitanje je da li mogu to da izvedu u narednih mesec dana“, napominje Sabato.

Demokrate moraju da odluče i ko bi bio kandidat za potpredsednika – što opet može da izazove podele u stranci.

Bajden je u par navrata rekao da bi ga nekoliko stvari nateralo da razmisli o odustajanju – najgori rezultati u anketama, neki novi zdravstveni problem ili ako „Gospod Bog siđe i kaže mu da odustane“.

Predsednik Bajden je trenutno u izolaciji zbog kovida.

(Glas Amerike/foto: Beta/AP)