Drska komemorativna farsa – tako obeležavanje godišnjice „Oluje“ u Prijedoru vidi Marko Milosavljević iz nevladine Inicijative mladih za ljudska prava u Beogradu.

Vlasti Srbije i bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska (RS), kao i Srpska pravoslavna crkva, obeležiće 4. avgusta Dan sećanja na stradale i prognane Srbe u hrvatskoj akciji „Oluja“ u Prijedoru u Bosni i Hercegovini.

Prijedor je grad u RS-u u kome su tokom rata 90-ih godina srpske snage počinile brojne zločine nad Bošnjacima i Hrvatima.

U tom gradu na zapadu Bosne i Hercegovine polovinom 1992. ubijeno je i 102 dece, a do danas lokalne vlasti ne dozvoljavaju postavljanje spomen ploče za decu žrtve rata.

Na drugoj strani, odluka o obeležavanju „Oluje“ u ovom gradu pravda se time da je Prijedor bio prvi grad koji je prihvatio ljude iz izbegličke kolone iz Hrvatske u avgustu 1995. godine.

Hrvatska je vojno-policijskom akcijom „Oluja“ povratila kontrolu nad delom svoje teritorije, na kojoj je deo hrvatskih Srba formirao takozvanu Republiku Srpsku Krajinu.

Prema hrvatskim izvorima pred „Olujom“ iz Hrvatske je u konvojima otišlo oko 130.000 Srba, a prema srpskim izvorima njih 200.000 – 300.000 je prognano ili pobeglo u Bosnu i Hercegovinu ili Srbiju.

Nataša Kandić, osnivačica nevladinog Fonda za humanitarno pravo u Beogradu, ocenila je za RSE da je odluka o obeležavanju „Oluje“ u Prijedoru politička i da nije reč o žrtvama.

„Ne može se reći da se vodilo računa o žrtvama, čak se ne može govoriti da se vodilo računa o žrtvama ‘Oluje'“, navela je Kandić.

Dodala je da ta odluka izaziva „civilizacijsku nelagodnost“.

Predsedništvo Srbije do objavljivanja ovog teksta nije odgovorilo na upit RSE kako komentariše kritike nevladinih organizacija, niti da li će 4. avgusta u Prijedoru biti odata pošta i žrtvama nesrpske nacionalnosti.

Zašto je izabran Prijedor?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je 20. jula da su on i patrijarh Srpske pravoslavne crkve (SPC) Porfirije prihvatili predlog predsednika RS-a Milorada Dodika da obeležavanje „Oluje“ bude u Prijedoru.

Nekoliko dana kasnije Vučić je ovu odluku objasnio time da u Prijedoru ima dosta izbeglog „krajiškog“ stanovništva.

„Idemo da obeležavamo jedan težak i užasan zločin kakvo je bilo etničko čišćenje srpskog naroda iz Hrvatske, ne mislim da bi toga trebalo da se stidimo“, rekao je on 29. jula na TV Prva.

Vučić je odgovarajući na kritike zbog obeležavanja „Oluje“ u Prijedoru naveo da su Srbi spremni da govore o zločinima koje su pripadnici sprskog naroda počinili nad Bošnjacima i drugim narodima.

„Mi smo spremni da saslušamo i razumemo patnju i Bošnjaka i svih drugih, ali ih takođe molimo da saslušaju šta Srbi imaju da kažu“, poručio je Vučić.

Istovremeno je Dodik izjavio da je Prijedor prvi prihvatio izbegličku kolonu iz Hrvatske pred „Olujom“.

„Ovo je način da poručimo da poštujemo sve žrtve i da sve žrtve traže pijetet“, rekao je Dodik 22. jula u Prijedoru.

Dodik je zatim 31. jula za Radio-televiziju Srbije rekao da je mnogo Srba stradalo u Prijedoru i da su stradali i iz drugih nacija.

„Neki pokušavaju da to svedu samo na jedno stradanje, mi to posmatramo kao stradanje svih, dajemo puni pijetet svim žrtvama“, poručio je on.

Dodik je tada naveo i da je Petrovačka cesta simbol stradanja Srba u „Oluji“ i da će sa Vučićem položiti vence na tom mestu.

I sam Vučić je izrazio nadu da će moći da ode da upali sveću i položi cvet na Petrovačku cestu.

Petrovačka cesta se nalazi u drugom bh. entitetu, Federaciji Bosne i Hercegovine.

Prema službeno nepotvrđenim podacima u dva raketiranja hrvatske vojske na Petrovačkoj cesti kod Bosanskog Petrovca i u mestu Svodna kod Novog Grada poginulo je 13 osoba, uključujući šestoro dece, a 24 osobe su bile ranjene.

Glavna hrvatska državna tužiteljka Zlata Hrvoj Šipek izjavila je u junu 2022. „da je bilo dokaza za raketiranje kolone sa srpskim izbeglicama u ‘Oluji’, to bi bilo obuhvaćeno haškim optužnicama“.

Prethodnih godina su vlasti Srbije Dan sećanja na stradale i prognane Srbe u „Oluji“ obeležavale u Srbiji.

Neke od lokacija gde je održavana ova državna ceremonija su beogradsko prigradsko naselje Busije, mahom naseljeno izbeglima iz Hrvatske i BiH.

Zatim Sremska Rača, na graničnom prelazu sa BiH, gde su Srbi iz Hrvatske 1995. ulazili u Srbiju. Potom u Vojvodini – Novi Sad, Bačka Palanka, Fruška gora.

Šta se dogodilo u Prijedoru?

U Prijedoru i okolnim mestima je tokom rata 90-ih godina ubijeno 3.176 osoba.

Oko 30.000 osoba nesrpske nacionalnosti prošlo je kroz prijedorske logore Trnopolje, Omarska i Keraterm.

Svake godine u Prijedoru se obeležava Dan belih traka, u znak sećanja na žrtve, civile nesrpske nacionalnosti, ubijene tokom rata od 1992. do 1995. godine.

Lokalne vlasti bosanskih Srba naredile su 1992. da građani Prijedora koji nisu Srbi nose bele trake i označe svoje kuće belim čaršafima.

U septembru 2013. na lokalitetu Tomašica u okolini Prijedora, otkrivena je masovna grobnica sa telima žrtava bošnjačke i hrvatske nacionalnosti sa područja Prijedora i okoline, ubijenih u leto 1992. godine.

Bivši predsednik opštine Prijedor Milomir Stakić osuđen je u Hagu na 40 godina zatvora, za progon, istrebljenje, ubistva i deportaciju Muslimana i Hrvata u tom gradu 1992. godine.

Za zločine u Prijedoru, prema informacijama udruženja žrtava, dosad je doneto oko 50 pravosnažnih presuda i izrečene su kazne od oko 800 godina zatvora.

Posledice odluke obeležavanja ‘Oluje’ u Prijedoru

Nataša Kandić iz Fonda za humanitarno pravo komentarišući odluku o obeležavanju „Oluje“ u Prijedoru navela je da će se govoriti o srpskim žrtvama na mestu gde se druge žrtve negiraju, ne pominju.

„Gaziće se po gradu, po ulicama odakle su, gde su hodali oni koji su odvedeni u logore, koji su ubijeni, koji se više nikada nisu vratili u taj grad“, rekla je Kandić.

Ona je ocenila da posledice odluke o obeležavanju „Oluje“ u Prijedoru utiču na produbljivanje odnosa prema žrtvama u kontekstu etničke pripadnosti.

„Ovaj postupak niti će Srbiju približiti žrtvama Oluje, niti će Srbija uraditi ono što je neophodno da konačno vrlo jasno i na nivou činjenica progovori o svojoj odgovornosti“, navela je.

Odnos Srbije prema ratnim zločinima

Vlasti u Srbiji ponavljaju da osuđuju sve zločine, i one koje su počinili pripadnici srpskog naroda.

Međutim, Srbija je u više navrata upozorena od institucija Evropske unije na konstantan porast veličanja osuđenih ratnih zločinaca, osporavanje presuda Haškog tribunala i negiranje genocida u Srebrenici.

Takođe je ocenjivano i da se u poslednjih nekoliko godina „značajno pogoršao“ tempo Srbije u procesuiranju predmeta ratnih zločina.

Zvaničnici u Beogradu ne priznaju da se u Srebrenici dogodio genocid, već govore da je reč o strašnom zločinu.

Haški osuđenici po povratku sa odsluženja zatvorske kazne dobijaju mogućnost da u javnom prostoru negiraju ratne zločine.

Pojedini zvaničnici se sreću i slikaju sa njima.

Marko Milosavljević iz Inicijative mladih za ljudska prava navodi da se na svakodnevnom nivou poriču presude koje donose međunarodni sudovi.

Prema njegovim rečima to je moglo da se vidi na primeru nedavne presude nekadašnjim čelnicima obaveštajne službe u Beogradu Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću.

„Gde nije bilo jasnog određenja države Srbije prema ratnim zločinima koje su počinile jedinice pod kontrolom MUP-a Srbije, odnosno Državne bezbednosti“, rekao je Milosavljević.

Nekadašnji šef Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije Jovica Stanišić i njegov zamenik Franko Simatović pravosnažno su osuđeni 31. maja na po 15 godina zatvora zbog zločina u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, za vreme rata od 1992 do 1995. godine.

Osim toga, Marko Milosavljević iz Inicijative mladih naveo je i da su suđenja za ratne zločine u zemlji potpuno marginalizovana.

On je takođe ukazao na još jedan momenat.

„Skrivanje od odgovornosti i za materijalnu štetu ili memorijalizaciju mesta stradanja govori o organizovanom nehaju za žrtve ratnih zločina bez obzira na njihovu nacionalnost“, naveo je on.

Svake godine uoči akcije „Oluja“ postaje napeto na relaciji Srbija – Hrvatska.

U Hrvatskoj se „Oluja“ obeležava proslavom, a u Srbiji parastosom.

Prema podacima hrvatskog Državnog odvjetništva, za krivična dela za vreme „Oluje“ i nakon nje – ubistva, pljačke i paljevine – osuđeno je 2.380 osoba.

Za ratne zločine nad starijim srpskim civilima nakon „Oluje“ postoje dve pravosnažne sudske presude.

Prema publikaciji Hrvatskog helsinškog odbora za ljudska prava „Vojna operacija Oluja i poslije – Izvještaj“ iz 2001. godine ukupan broj žrtava među Srbima je 677.

Publikacija nema razdvojene žrtve rata od žrtava ratnih zločina.

Po istom izvoru, u nedeljama nakon „Oluje“ spaljeno je ili devastirano više hiljada stambenih objekata.

Hrvatski generali Ante Gotovina, Mladen Markač i Ivan Čermak u Hagu su oslobođeni optužbe za zajednički zločinački poduhvat sa ciljem etničkog čišćenja Srba sa tog dela hrvatske teritorije.

(Radio Slobodna Evropa, foto: Autonomija)