Posle šesnaest godina u Kancelarskom uredu, Angela Merkel uskoro ide u političku penziju. Svakog meseca će dobijati petnaestak hiljada evra i imaće gomilu slobodnog vremena. Osim ako se ne baci na novu karijeru.

Angela Merkel voli da kuva supu od krompira i sprema kolač sa šljivama. To su tipična nemačka jesenja jela, ali ove jeseni teško da će imati vremena za mnogo kuvanja. Za manje od mesec dana (26. septembra) održavaju se parlamentarni izbori, ali za Merkel politička karijera neće biti gotova u večernjim satima te nedelje, nakon što se objave prvi rezultati. Ona ostaje u Kancelarskom uredu, i nastavlja da vodi poslove sve do formiranja novog kabineta, piše Dojče vele (DW).

U proseku, u proteklih nekoliko decenija, savezni kancelar (ili kancelarka) s novim je kabinetom u Bundestagu zakletvu polagao pet-šest sedmica nakon izbora. No, prošli put (nakon izbora 2017.) Nemačka je pet i po meseci čekala na novu vladu.

Tako je moguće da Angela Merkel pretekne i svog političkog mentora Helmuta Kola, koji je i dalje najdugovečniji posleratni kancelar. Kolova kancelarska karijera je okončana 1998, nakon 5.870 dana na dužnosti. Taj rekord bi Merkel oborila ukoliko bi ostala na funkciji do 17. decembra ove godine.

Knjige, malo spavanja…

U julu, tokom posete Vašingtonu, Merkel su pitali kako zamišlja penzionerske dane. Na to pitanje ona obično ne želi da odgovara, ali u SAD je natuknula da će se najpre odmoriti i da neće prihvatati nikakve pozive. Prvo će morati da spozna da će njene obaveze sada obavljati neko drugi, rekla je Merkel. I odmah dodala: „Mislim da će mi se to jako svideti.“

S puno slobodnog vremena, Merkel po sopstvenim navodima želi da razmisli šta je „stvarno zanima“. Za razmišljanje o tom pitanju, kako kaže, u proteklih šesnaest godina nije imala puno vremena. Uz šeretski osmeh kancelarka je tada, na ceremoniji na kojoj joj je uručen počasni doktorat Univerziteta „Džons Hopkins“, još i dodala: „A nakon toga ću možda pokušati da malo čitam, i onda će mi kapci pasti od umora, onda ću malo odspavati.“

Pogled u budućnost već su bacili jedan foto-umetnik i jedan autor krimića. Andreas Mihe je na osami, u potpunoj tišini, fotografisao sopstvenu majku kao dvojnicu nemačke kancelarke, i od tih fotografija napravio izložbu.

Autor krimića David Zafije pak polazi od toga da će Merkel brzo početi da se dosađuje kad joj kalendar više ne bude prepun obaveza.

U humorističnom krimiću „Mis Merkel“, kancelarka se nakon mandata seli u vikendicu u Brandenburgu, i muku muči sa životom na selu. Život uz pečenje kolača? I baš nekako u stilu britanskih krimića o „Mis Marpl“ iz pera Agate Kristi, i Merkel nabasa na jedan smrtni slučaj i revnosno počne da istražuje okolnosti…

Sigurna penzija

Humoristična je to knjiga, ali knjiga čije je ključno pitanje opravdano. Može li se osoba koja je decenijama od ranih jutarnjih do kasnih večernjih sati imala obveze i tako veliku odgovornost – odjednom „isključiti“? „Ono što nekome nedostaje, primeti se tek onda kad se to više nema“, rekla je Merkel na tu temu nedavno u Berlinu.

Merkel je proslavila 67. rođendan u julu, što je ionako vreme za penziju. Za razliku od brojnih penzionera u Nemačkoj, Merkel neće imati finansijskih briga. Kao kancelarka mesečno zarađuje 25.000 evra, a dobija i više od deset hiljada na ime mandata poslanice.

Kad prestane da radi, najpre će tri meseca primati punu platu, a onda najviše 21 mesec polovinu te svote.

Što se tiče visine penzije, nadležne službe će u obzir uzeti razne aktivnosti – kao kancelarke, ranije ministarke, poslanice. Taj dugi staž u politici bi trebalo da joj obezbedi odličnu penziju od petnaestak hiljada evra mesečno.

Osim toga, do kraja života ima pravo na službeno vozilo (sa vozačem) i lično obezbeđenje. U prostorijama Bundestaga će dobiti i jednu kancelariju, poreski obveznici će finansirati i šefa te kancelarije, dvoje zaposlenih i jedno asistentsko mesto. To je tradicija u Nemačkoj, ono na što zakonski imaju pravo bivši šefovi vlade.

Nova karijera?

Bivši članovi vlade su zakonski obavezani na diskreciju. Ali čak i ako okolo ne smeju da brbljaju o poverljivim stvarima, oni su itekako rado viđeni u korporacijama. Na primer kao savetnici, a i zbog sjajnih političkih kontakata.

Neki prethodnici Angele Merkel su prešli u slobodnu ekonomiju. Helmut Šmit je 1982. postao izdavač nedeljnika Cajt, bio je i vrlo popularan govornik. U jednom intervju je rekao: „Imao sam pravilo da nijedan nastup ne održim za honorar manji od 15.000 dolara.“

A kako se još bolje zarađuje, to su demonstrirali bivši kancelari Helmut Kol i Gerhard Šreder. Oni su političku prošlost i slavu doslovno pozlatili – Kol je utemeljio firmu koja se bavila lobiranjem i strateškim savetovanjem. I odlično je zarađivao.

Šreder se, samo nekoliko meseci nakon što je 2005. izgubio od Merkel, našao na platnoj listi ruskog projekta Severni tok, kao kćerke-firme Gazproma. Time je navukao bes mnogih kritičara – Šreder se naime kao kancelar zalagao za gradnju tog gasovoda.

U međuvremenu je zakonski regulisano da bivši članovi vlade pre „transfera“ u privredne vode moraju najpre pitati Kancleramt u Berlinu hoće li novom aktivnošću „ugroziti javni interes“. Oko tog pitanja Vladu savetuje etička komisija, koja može predložiti i „prelazni rok“ u trajanju do 18 meseci. Znači tek godinu i po nakon odlaska s političke dužnosti transfer se zvanično sprovodi.

Planira li Angela Merkel da preuzme neki novi posao? Ili neku počasnu, volontersku dužnost? Za sada o tome ništa nije rekla.

Verovatno će još neko vreme ostati u Berlinu. Njen suprug, profesor kvantne mehanike Joahim Zauer još ne razmišlja o penziji. Na berlinskom Univerzitetu „Humbolt“ on ima status profesora emeritusa, ali je 72-godišnjak produžio ugovor na poziciji starijeg istraživača. No, samo do 2022. godine.

(DW, Foto: Beta)