„Mislim da bi svako koga zvanični Peking smatra kritičarem režima trebalo dvaput da razmisli pre nego što otputuje u Srbiju.“

Ovo za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže Laura Hart (Harth), aktivistkinja međunarodne organizacije Safeguard Defenders, komentarišući Ugovor o izručenju koji su Srbija i Kina potpisale prošle sedmice.

Ovaj dokument jedan je od 28 sporazuma i ugovora koje su zvaničnici dve države potpisali 8. maja, tokom posete predsednika Kine Si Đinpinga Srbiji. U ime Srbije potpisala ga je ministarka pravde Maja Popović. Tekst ugovora još nije javno dostupan. Pre nego što stupi na snagu, ugovor bi trebalo da bude ratifikovan u Narodnoj skupštini.

To će kineskom režimu – koji organizacija Freedom House opisuje kao autoritaran i izrazito represivan – otvoriti prostor da od pravosudnih organa Srbije zatraži izručenje svojih državljana.

Prema podacima organizacije Safeguard Defenders, Kina je do sada potpisala više od 60 bilateralnih sporazuma o izručenju, od kojih je u nacionalnim parlamentima ratifikovano više od 40. Od dolaska Sija na vlast u toj zemlji 2012. godine, Safeguard Defenders su zabeležili blizu 70 pokušaja kineskog režima da procedurom izručenja vrati 400 ljudi, od kojih je većina bila u Evropi.

Međutim, u poslednjih pet godina sudovi u desetak evropskih zemalja su stopirali ekstradiciju koje je tražila Kina, zbog sumnje da bi se osoba čije se izručenje traži mogla suočiti sa represijom i odmazdom režima.

„Činjenica da Srbija sada potpisuje takav sporazum je zabrinjavajući signal. Nažalost, ograničavanje slobode izražavanja, okupljanja i kretanja ljudi je upravo ono što Komunistička partija Kine ima za cilj. Ulogu saučesništva savršeno igraju zemlje koje potpisuju ili održavaju takve sporazume“, smatra Laura Hart, direktorka kampanje u ovoj organizaciji sa sedištem u Madridu.

Zbog čega je ugovor problematičan?

Srbija ima potpisane ugovore o ekstradiciji sa brojnim državama, poput Sjedinjenih Država, Nemačke, Belorusije, Turske, Hrvatske, Crne Gore i BiH.

Ovaj dokument detaljno reguliše uslove i postupak izručenja određenoj zemlji. Time se takođe bavi i Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima.

Laura Hart kaže da Narodna Republika Kina posredstvom ovakvih sporazuma sprovodi izručenja svojih državljana u matičnu zemlju, gde se suočavaju sa bezbroj kršenja ljudskih prava„.

Sklapanjem bilateralnih sporazuma sa trećim zemljama, Kina „legitimiše svoj unutrašnji sistem“, uprkos tome što međunarodna tela često ukazuju na slabe standarde zaštite ljudskih prava u toj zemlji, dodaje sagovornica RSE.

„Sve ovo dovodi do pojačanog osećaja straha u zajednicama kineske dijaspore koje dobijaju poruku Pekinga da ‘mogu doći do njih bilo gde'“, kaže Hart.

Osim Ugovora o izručenju, ministarka pravde Srbije je 8. maja potpisala i Ugovor o sudskoj pomoći u građanskim i privrednim stvarima. Nakon potpisivanja ovih dokumenata, Ministarstvo pravde je saopštilo da se na taj način „produbljuje sveobuhvatno srpsko-kinesko strateško partnerstvo i ostvaruje obostrani interes da saradnja između ugovornih strana u suzbijanju kriminala i sudska saradnja u građanskim i privrednim stvarima budu efikasnije“.

Samo potpisivanje Ugovora o izručenju sa Kinom nije sporno, ali je pitanje na koji način će se on sprovoditi, kaže za RSE Petar Vidosavljević, saradnik Beogradskog centra za ljudska prava.

„Mi smo do sada imali više slučajeva u kojima su se kršila ljudska prava osoba koje su bile u postupku izručenja“, kaže Vidosavljević.

On podseća na slučaj kurdskog političara Dževdeta Ajaza koji je u Turskoj osuđen za navodno rušenje ustavnog poretka. Srbija ga je izručila toj zemlji 2017. godine.

„On je izručen Turskoj uprkos postojanju privremene mere koju je izdao Komitet Ujedinjenih nacija protiv torture. Kasnije je Komitet utvrdio da je Srbija tim izručenjem povredila svoje međunarodne obaveze„, podseća Vidosavljević, koji je učestvovao u pisanju analize „Poštovanje principa non-refoulement u postupcima izručenja u Srbiji od 2017. do 2021. godine“.

Non-refoulement je fundamentalni princip međunarodnog prava koji zabranjuje državi koja prima tražioce azila da ih vrati u zemlju u kojoj bi verovatno bili u opasnosti od progona na osnovu rase, vere, nacionalnosti, pripadnosti određenoj društvenoj grupi ili političkog mišljenja.

Prema toj analizi Beogradskog centra za ljudska prava, od 528 postupaka za izručenje u periodu od četiri godine, bilo je okončano blizu 500 predmeta, a blizu 25 posto nije rezultiralo izručenjem iz različitih razloga.

Analiza je, međutim, pokazala da je jedan broj izručenja izvršen iako nije bio okončan postupak za dobijanje azila u Srbiji, ali i da nadležne institucije nisu detaljno sagledale garancije da će se u zemlji koja traži izručenje, poštovati prava osobe čija ekstradicija se zahteva.

„Mi smo imali slučaj jednog kineskog državljanina koji je izručen Kini uprkos tome što mu je u Kini pretio doživotni zatvor, a u garancijama koje je Kina dostavila bila je samo jedna rečenica u kojoj se kaže da će on imati pravo na uslovni otpust, bez ikakvog detaljnijeg objašnjavanja“, kaže Vidosavljević.

Prema njegovim rečima, samo postojanje garancija koje šalje država-molilja nije dovoljno, već nadležni organi moraju da ispitaju kakav je kvalitet tih garancija.

„Takođe, moraju da pronađu različite javno dostupne izveštaje o poštovanju ljudskih prava u zemlji koja traži izručenje, da bi se videlo kakva je tamošnja praksa. Međutim, bilo je slučajeva gde se na te garancije gledalo kao na formalnost i da se nije ulazilo u njihovo detaljnije izučavanje niti su se tražile dodatne garancije“, kaže Petar Vidosavljević.

On podseća da Kina ne spada među zemlje koje su poznate po poštovanju ljudskih prava.

Međunarodna praksa

Sudovi u desetak evropskih zemalja su od 2019. počeli da odbijaju kineske zahteve za ekstradiciju na osnovu međunarodnog principa „non-refoulement“.

Jedan od prvih takvih slučajeva zabeležen je u Švedskoj. Vrhovni sud te skandinavske zemlje je odbio izručenje osobe koja je, prema navodima Safeguard Defenders, bila visokorangirana na listi begunaca koje traži kineski režim.

Sud je odbio izručenje pod obrazloženjem da postoji opasnost od mučenja i zlostavljanja, moguće smrtne kazne i nedostatka pravičnog suđenja u Kini. Sud je takođe ocenio da postoji opasnost od političkog progona, što bi bilo u suprotnosti sa švedskim zakonom o ekstradiciji.

Slične presude doneli su sudovi u Francuskoj (u tri odvojena slučaja), Italiji (takođe tri slučaja), Češkoj, Hrvatskoj i Albaniji.

„U nekim slučajevima je postalo jasno da je zahtev za ekstradiciju podnet pod lažnim izgovorom za privredni ili drugi zločin, dok dokazi sugerišu da su pojedinci traženi zbog političkog progona, kao u slučaju suđenja u Bordou, što smo dokumentovali u našem izveštaju“, kaže Laura Hart.

Evropski sud za ljudska prava je u oktobru 2022. doneo presudu u slučaju jednog tajvanskog državljanina čije izručenje je tražila Kina od Poljske zbog navodnih privrednih zločina. Međutim, ovaj sud sa sedištem u Strazburu je jednoglasno odbio zahtev za izručenje, pozivajući se na izveštaje Ujedinjenih nacija i drugih međunarodnih organizacija.

U obrazloženju se navodi da se mučenje i drugi oblici zlostavljanja u kineskim kazneno-popravnim ustanovama, koji su prijavljeni u tim izveštajima, mogu „izjednačiti sa postojanjem opšte situacije nasilja“ u toj zemlji.

Odluke o izručenju u Srbiji donose viši sudovi.

Petar Vidosavljević iz Beogradskog centra za ljudska prava kaže da će sudska praska u slučajevima izručenja zavisiti od suda do suda.

„To zavisi od toga koliki će stepen angažovanja pokazati sudije i da li će više istražiti detalje o državi-molilji koja traži izručenje. Uprkos tome što postoje presude Evropskog suda za ljudska prava, to ne znači da će se sudovi na to obazirati. Istovremeno, bilo je i slučajeva u kojima su se nadležni sudovi pozivali na prakse Evropskog suda za ljudska prava“, kaže Vidosavljević.

U izveštaju međunarodne nevladine organizacije Freedom House, Kina je označena kao neslobodna zemlja, čiji pravosudni sistem je na svim nivoima pod nadzorom vladajuće Komunističke partije. Partija ima uticaj na imenovanje sudija, rad suda, presude i kazne, navodi organizacija.

Izveštaj koji je na svom sajtu objavio Freedom House navodi da su uslovi u pritvorskim jedinicama teški, sa izveštajima o neadekvatnoj ishrani, redovnom premlaćivanju i uskraćivanju medicinske nege zatvorenika.

Pored toga što se koriste za izvlačenje priznanja, mučenje i drugi oblici prinude se široko koriste u nastojanjima da se politički i verski disidenti nateraju da se odreknu svojih uverenja, navodi ova organizacija.

Organizacija Safeguard Defenders je krajem 2022. godine saopštila da je Kina u više od 50 zemalja sveta formirala „ilegalne policijske stanice“, te da su zabeležene i u Srbiji. Policija Srbije je saopštila da nema saznanja o tome, ne precizirajući da li će sprovesti istragu o ovim navodima.

Srbija i Kina održavaju dobre diplomatske odnose od dolaska Srpske napredne stranke na vlast 2012. godine. Kineski predsednik prvi put je posetio Srbiju 2016. godine, kada su dve zemlje potpisale Deklaraciju o strateškom partnerstvu.

Osam godina kasnije, Beograd je bio jedna od svega tri Sijeve destinacije na evropskoj turneji, tokom koje je posetio i Francusku i Mađarsku. Beograd i Peking u okviru kineske međunarodne inicijative „Pojas i put“ imaju čitav niz zajedničkih projekata iz oblasti infrastrukture i energetike.

Evropska unija je više puta upozoravala Srbiju da, kao kandidat za članstvo u bloku, vodi računa o transparentnosti saradnje sa Kinom, pre svega u oblasti infrastrukture.

(Radio Slobodna Evropa, foto: printscreen DW)