Dragim i vernim čitaocima,

Redakcija Autonomije želi zdravu, sretnu i uspešnu 2011. godinu.

Ili kao u onoj negdašnjoj kampanji Inicijative mladih za ljudska prava: u 2011. želim da ne poželim da odem odavde!

Baš kao u pozajmljenom naslovu Kebrine pesme, koji koristimo kao podnaslov za našu Autonomiju: Kad se neko nečem dobrom nada…

Uvereni smo da dok god se nadamo i dok god se nerviramo zbog mora gluposti koje ne prestaje da nas zapljuskuje evo već više od dve decenije, to ujedno znači da smo živi. I da se trudimo da budemo koliko-toliko normalni. Normalnost je danas najpoželjnija ali i najređa osobina. Nacionalistička glupost i primitivizam ima svoj rok trajanja. Reč je o autodestruktivnim fenomenima, koji na kraju pojedu i unište sami sebe. Mali je problem u tome što usput unište sve što im se nađe na putu. Ili što bi rekao Ajnštajn: „Dve su stvari na ovom svetu beskrajne: kosmos i ljudska glupost. S tim što za onu prvu stvar nisam baš sasvim siguran.”

Nastavićemo da se nadamo i nerviramo. Ali i da radimo, a ne da sedimo po ćoškovima i cinično primećujemo, čupkajući bradu i ne pomerajući dupe, kako ovde kod nas ništa ne valja. Kritika je valjana samo ako podrazumeva akciju, sve ostalo je isprazno kritizerstvo.

Živela Vojvodina, živela Autonomija, živeli svi!

U zdravlje!

Redakcija Autonomije