U Sremskim Karlovcima na vlasti je već devet godina predsednik opštine Milenko Filipović, čija je Demokratska stranka na ovogodišnjim izborima dobila osam mandata. Filipović je prvi put postao predsednik opštine 2004. godine, i tada se učlanio u stranku G17 plus, a pre tri godine prešao je u DS.

Skupština opštine Sremski Karlovci ima 25 odbornika, od toga najviše ima Demokratska stranka sa 8 mandata, 5 ima Srpska napredna stranka, 3 Ujedinjeni regioni Srbije, Socijalistička partija Srbije, Srpska radikalna stranka, Liga socijaldemokrata Vojvodine i Dveri imaju po 2 mandata, dok Demokratska stranka Srbije ima jedan mandat. U vladajućoj koaliciji su DS, LSV i SPS, dok su u opoziciji SNS, URS, SRS, Dveri i DSS. Ako bi se pogledalo po mandatima, vladajuća koalicija nema većinu, međutim radikali na sednicama skupštine uvek daju glas vladajućoj koalciji, tako da zajedno sa njima oni imaju većinu.

Zasad bez prekomponovanja lokalne vlasti

Radovan Mišić iz SNS, nosilac liste na ovogodišnjim izborima, smatra da opštinska uprava treba da bude podeljena po jasnim nadležnostima. „Jedan čovek ne može samostalno odlučivati o svim pitanjima rada opštinske uprave i strukture opštine, jer naše viđenje rada opštinske uprave je takvo da bude podeljena po određenim resorima. Dakle, potreban je jedan kolektivni vid rada i odlučivanja. A predsednik opštine treba da bude čovek koji će koordinisati rad svih tih tela i na taj način donositi odluke“, ističe Mišić.

On izražava protest zbog toga što opozicije nema ni u radnim telima lokalne samouprave. „U junu je bila konstitutivna skupština radnih tela i tada je bila i prilika i vreme da mi kao najveća opoziciona stranka budemo u funkciji aktivnog rada kompletne opštinske uprave. Nije nam pružena prilika da sarađujemo i sada kad smo pozvani da uđemo u radna tela, mi to nismo prihvatili. Stav naše stranke je da ne idemo u saradnju sa vladajućom partijom pošto je politika od samog vrha zasnovana na drugoj strukturi vlasti. I mi to apsolutno poštujemo i držimo se toga. I da uđemo pojedinačno u neka radna tela, sve naše ideje i projekti bi bili preglasani vladajućom većinom“, navodi Radovan Mišić i ocenjuje da bi i u Karlovcima trebalo da se „prekomponuje“ lokalna vlast po uzoru na republičku.

Novinar i urednik lokalnih novina „Karlovački list“ Branislav Sančanin smatra da su male šanse da se vlast u ovom mestu promeni. „Da biste nekog smenili, treba da postoji većina, odnosno bar njih 13 treba da glasa za ‘naprednjake’. Na izborima je učestvovalo 11 izbornih lista za ukupno 25 mandata. Osam mandata uzeo je DS, pet SNS, a svi ostali po jedan ili dva. To je generalno loše za neku političku stabilnost“, istakao je Sančanin.

Budžet odlazi na zaposlene u upravi?

Ovogodišnji budžet u Sremskim Karlovcima iznosi oko 280 miliona dinara, a od toga oko 70 procenata odlazi na oko 50 zaposlenih u opštini. Takođe, opozicija postavlja i pitanje opravdanosti trošenja budžeta na službena putovanja. Kako navode odgovorni u lokalnih upravi, izveštaji o troškovima službenih putovanja redovno se objavljuju, za periode januar-jun, januar-septembar, kao i kroz završni račun.

Radovan Mišić iz SNS-a smatra da ovi izveštaju nisu potpuni. „Na službena putovanja potrošeno je sedam miliona dinara, a povratne informacije, odnosno šta je konkretno urađeno na tim putovanjima – nema. Možemo se voditi mišlju i da su ta putovanja bila i tek turistička, a ne u svrhu poboljšanja života i rada stanovnika Sremskih Karlovaca“, kaže Mišić.

On smatra da bi opštinska sredstva morala biti pametnije upotrebljena, pre svega za male privrednike, kako bi mogli da se razvijaju, a pre svega oni koji proizvode vino, po čemu je ovaj gradić na obroncima Fruške gore nadaleko čuven. Iz opštine odbacuju takve navode i kažu da su kroz saradnju sa velikim brojem institucija – poput USAID-a, GIZ-a, Fonda „Evropski poslovi“, Nacionalne agencije za regionalni razvoj, Regionalne razvojne agencije Bačka ove godine – organizovali više od 20 savetovanja iz oblasti privrednog poslovanja. Takođe, iz opštine kažu da su se bavili stvaranjem uslova za razvoj privrede kroz razvoj planskih dokumenata, kako bi se omogućilo da mali privrednici što lakše sprovedu svoje investicije kroz zakonom propisane procedure.

U Sremskim Karlovcima je u prethodnoj i u ovoj godini realizovana jedna velika investicija u izgradnju pogona za naftne derivate u radnoj zoni Prosjanici. Reč je o ulaganju od približno 15 miliona evra, a prilikom završetka izgradnje pogona njemu će raditi 65 osoba. Pogon je izgrađen, međutim prikupljaju se sve potrebne dozvole kako bi počeo sa radom. Pored realizovane investicije, u toku je izrada plansko-projektno-promotivne dokumentacije za pet investicionih projekata (zona), a to su: hotel i prostor na Stražilovu; zona Kišova bara, zona Žagerova bara, zona sporta i rekreacije, kao i zona Kalište (sportsko-nautički sadržaji).

Sportski prostori neophodni su za Sremske Karlovce, s obzirom da ih ima veoma malo. S tim se slaže i Radovan Mišić iz SNS. „Nešto malo terena ima u Dvorskoj bašti, ali drugi deo tog prostora je potpuno zapušten. Nije ograđen, nema nadzora. Tu je bila postavljena trim staza i neke sprave, ali je sve to uništeno. A sredstva koja su možda mogla da se iskoriste za ove sportske prostore, potrošena su na izgradnju vidikovca. Ja nisam protiv vidikovca, jer on ima svoju funkciju, ali ta sredstva od 50 miliona dinara taman bi bila dovoljna da se izgradi sportska dvorana“, navodi Mišić.

S druge strane, novinar Branislav Sančanin kaže da taj novac nije ni mogao drugačije da se utroši, jer to nije opštinski novac već novac iz Fonda za kapitalna ulaganja, koji je namenjen baš u te svrhe. On podseća da su se u strategiji razvojaturizma Sremski Karlovci ugledali na mađarsku Sent Andreju, odnosno na đački turizam. „Vidikovac je jedna priča kako bi se osvežio turizam, lepo se vide Karlovci, i odatle ima i jednu lepu panoramu“, smatra Sančanin.

Zastarela vodovodna i kanalizaciona mreža, kao i zastarela putna infrastruktura, takođe predstavljaju velike probleme za Karlovce. U opštini navode da su rekonstruisane pojedine ulice, a u planu su i ostale, kako bi se ovaj problem rešio.

Još veći problem, koji već duže vreme ne može da se reši, predstavlja lokalni dom zdravlja. Naime, iako je ovaj objekat u vlasništvu opštine Sremski Karlovci, ovaj ustanova pripada Domu zdravlja Novi Sad. Prema rečima Branislava Sančanina, zdravstvena zaštita je najslabija karika opštine Sremskih Karlovaca, iako se Dom zdravlja trenutno renovira. „U Novom Sadu kažu da se on ne može obnoviti o njihovom trošku, jer to u njihovom budžetu nije predviđeno, pošto taj objekat pripada našoj opštini. Ali, sa svojim budžetom, Karlovci ne mogu obnoviti taj objekat. Tako da su Karlovci jedina opština u Vojvodini koja nema osnivačka prava nad svojim Domom zdravlja. Imaju samo lekare opšte prakse, što je veliki problem“, navodi Sančanin.

Ovaj problem ističe i Radovan Mišić. „Mi smo izgubili kardiologiju, ginekologiju, i još neke ambulante gde ljudi i doktori više ne dolaze. Sve je to upućeno prema domovima zdravlja u Novom Sadu. To je velika manjkavost i veliki problem. U Karlovcima je još starije stanovništvo u većini. I kada govorimo o socijalnoj zaštiti, ti ljudi su upućeni na Novi Sad. Ovde postoje dve ambulante opšteg smera i pedijatrija, što nije dovoljno. Zgrada Doma zdravlja je velika i ima prostora za otvaranje novih ambulanti, ali nema dovoljno sredstava za to“, ističe Mišić. On dodaje da bi za stara i nemoćna lica neophodno izgraditi ili adaptirati jedan manji objekat kako tu bili smešteni i imali pravu pomoć. Prema njegovim rečima, veliki problem u Karlovcima je i socijalna zaštita nezaposlenog stanovništva, a posebno onih koji su dobili otkaz u svom zrelom dobu.

U opštini kažu da se iz lokalne samouprave finansira smeštaj u prihvatilište, u ustanovu socijalne zaštite i u drugu porodicu, zatim usluga pomoć u kući, usluga dnevnog boravka za decu i mlade sa smetnjama u razvoju. Takođe, tu su i jednokratne novčane pomoći, pomoć u hrani, ogrevu, lekovima za socijalno najugroženija domaćinstva, navode u Opštini.

I najmlađi imaju problema, jer kapacitet vrtića je mali i ne zadovoljava potrebe. Zbog toga se gradi novi vrtić. Novinar Branislav Sančanin kaže da je jedan od dobrih poteza lokalnih vlasti. „Izgradnja vrtića delom se finansira iz Fonda za kapitalna ulaganja od 100 miliona dinara, a opština je dala 40 miliona dinara. Veliki deo građevinskih radova je urađen, ostao je krov i još po neki radovi, vodovod, struja, kanalizacija“, kaže Sančanin.

Kada je u pitanju unapređivanje obrazovanja, Sremski Karlovci u saradnji sa školom „Dr Milan Petrović“ obrazuje odrasle, uglavnom romske populacije i osobe ometene u razvoju, kako bi završili osnovno obrazovanje.

Sremski Karlovci treba da budu grad

Opština Sremski Karlovci broji oko 9.000 stanovnika, a do pre dve godine, Karlovci su koristili komunalna preduzeća iz Novog Sada, pa je često bio problem sa pojedinim uslugama, poput čišćenja snega i odnošenja smeća. Sada imaju svoje komunalno preduzeće „Belilo“ koje obavlja više poslova. Direktor ovog preduzeća je Đorđe Horvat, koji je ranije radio u opštini.

Kada je zaštita životne sredine u pitanju, lokalna samouprava Sremski Karlovci kao najveći uspeh u prethodnom periodu ističe uklanjanje deponija i redovno saniranje, kao i čipovanje pasa i mačaka, a iz budžeta se za sve te potrebe izdvaja jedan procenat.

U lokalnoj samoupravi postoji kancelarija za pisanje predloga projekata. Shodno veličini uprave i ograničenjima iz zakona o lokalnoj samoupravi, samo jedna osoba je zaposlena na ovim poslovima. Za 2011. godinu odobreno je oko 19 miliona dinara, a za 2012. godinu oko 12 miliona dinara, zahvaljujući radu ove kancelarije. Tu su i projekti nabavke kamiona-smećara, kontejnera i kanti za domaćinstva, kao i projekat turističke signalizacije. Sremski Karlovci su deo petogodišnjeg međuopštinskog partnerstva pod pokroviteljstvom USAID-a, a oni su i pilot-opština u finansiranju pretfakultetskog obrazovanja po učeniku, kao i u izradi regionalnih „info-totema“.

Opština Sremski Karlovci ima svoju prezentaciju na internetu, a postoji i mogućnost obavljanja elektronskih usluga uprave kao što je poručivanje izvoda iz matičnih knjiga. Između ostalog, na sajtu Opštine postoji i opcija Građani reporteri i Prijava problema, gde građani mogu da opišu problem ukoliko ga imaju i da napišu neku kratku vest ili da pošalju sliku, a da je u vezi sa Sremskim Karlovcima. Internetska prezentacija nudi i uvid u odluku o budžetu za tekuću godinu. Međutim, ono što nedostaje na sajtu jesu aktuelne vesti, iako ova opcija teoretski postoji. Informacije o različitim manifestacijama, udruženjima građana, privredi i slične uopšte ne postoje ili su zastarele.

Pored „Karlovačkog lista“, ne postoji više ni jedan medij, ali zato postoji emisija o Karlovcima na Novosadskoj televiziji, koja traje oko 30 minuta, a emituje se jedanput nedeljno.

Cilj lokalne samouprave je da Sremski Karlovci, zahvaljujući svojoj bogatoj istoriji, dobiju status grada, i oko toga se slažu i vlast i opozicija. Na taj način, Sremski Karlovci bi imali veću odgovornost, ali i veće prihode. Branislav Sančanin, međutim, kaže da je to za sada na nivou inicijative, a daleko od realizacije.

Dunja Popov (Autonomija)

Želite više informacija?

(Tekst je napisan u okviru projekta „Mediji i lokalne samouprave“, koji Nezavisno društvo novinara Vojvodine realizuje uz podršku Rockefeller Brothers fondacije. Više informacija o gradovima i opštinama Vojvodine možete naći na našem sajtu www.najgradonacelnik.org. Cilj nam je da građani na jednom mestu dobiju informacije i analize rada vojvođanskih lokalnih samouprava.)