Serijom tekstova pod zajedničkim nazivom Evropa u Vojvodini, Nezavisno društvo novinara Vojvodine predstavlja vam rezultate istraživanja iskustava i kapaciteta vojvođanskih lokalnih samouprava u privlačenju sredstava iz evropskih fondova. Cilj NDNV-a je da se ukaže na značaj evropskih projekata za građane Vojvodine, ali i da se naznače problemi koje naše lokalne samouprave imaju u izuzetno bitnom, ali i kompleksnom procesu kreiranja, pripreme, apliciranja i realizacije evropskih projekata.
Kancelarija, to sam ja! Ovako, uz ironičan osmeh govori šef Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj Sremskih Karlovaca, Igor Relić. I u toj rečenici sadržani su svi problemi koje ova opština ima u kreiranju i realizaciji projekata finansiranih iz fondova Evropske unije, a čijom brojnošću opština nikako ne može da se podiči.
Naime, u Sremskim Karlovcima, od 2007. do 2013. godine realizovana su samo dva projekta koje je finansirala Evropska unija: „Program podrške opštinama IPA 2007 u oblasti administrativne efikasnosti“ i „Imovina lokalne samouprave – važna karika lokalnog ekonomskog razvoja“.
Kako objašnjava Igor Relić, u prvom projektu radilo se o poboljšanju funkcionalnosti i kapaciteta administracije u lokalnim samoupravama, a sprovodilo ga je Ministarstvo za lokalnu samoupravu. Opština Sremski Karlovci u projektu je učestvovala kao saradnik/učesnik (associate).
– Moram priznati da nisam imao uvid u sam projekat, jer su nas iz Ministarstva pitali da li hoćemo da budemo „asosijet“, što predstavlja vrstu partnerstva u kom partner ne mora da pruži inpute, mada smo ih mi pružili, već može samo da bude korisnik rezultata projekta. Predsednik opštine je potpisao, a potom su iz Ministarstva intervjuisali načelnike odeljenja u opštini, slali nam neke upitnike… i tako u svim opštinama potpisnicama. Podaci koji su na osnovu toga prikupljeni objavljeni su u brošuri koju su obećali da će poslati, ali nisu, pa nemamo rezultate tog projekta. Pretpostavljam da su tražili načine da se ubrzaju procesi u opštini, jer opštine su trome i spore, pa je bila poenta da se iz tog istraživanja shvati kako da administracija brže reaguje. Doduše, to u Karlovcima ne može mnogo da se popravi jer nas ukupno ima 41 sa sve portirima i kafe kuvaricama, tako da kod nas to sve relativno brzo ide. Svi smo na deset metara jedni od drugih – kaže Relić.
Jedna osoba – dva radna mesta
Ispostavlja se da je broj zaposlenih u opštini, odnosno nemogućnost zapošljavanja novih ljudi, ključni problem u sprovođenju projekata, a otud i rečenica s početka teksta. Sremski Karlovci imaju specifičnu situaciju, kao ni jedna druga opština u Vojvodini, a ogleda se u tome što Kancelariju za lokalni ekonomski razvoj, koja je ključna u pisanju i sprovođenju projekata, čini jedna osoba, dok su sistematizacijom predviđena dva radna mesta.
– Ne usuđujem da pišem evropske projekte, jer nemam s kim da radim i morao bih angažovati čoveka „sa strane“. Sada u programu Exchange angažovao sam takvu jednu osobu pa se ispostavilo da to nije bio baš najsrećniji potez. Na kraju se desilo da sam sa drugim kolegom sedeo dve nedelje od ujutro do kasno uveče, ispravljajući sve što ovaj nije uradio u proteklih pet meseci. Jer, kada dođe neko sa strane, niti si mu nadređen niti možeš da mu kažeš uradi ili nemoj uraditi. Sve se svodi na to da li je on odgovoran ili neodgovoran čovek, a ako projekat nije dobro napisan, možemo da dođemo na loš glas u Evropskoj komisiji i da više nikad ne dobijemo novac, čak i kada dođemo u situaciju da pojačamo Kancelariju. Mi smo ocenjeni kao najbolji projekat u Exchangeu, ali da kolega i ja nismo sami sedeli, to ne bi bilo tako, tako da se ja plašim negativnih odgovora – kaže Relić.
Projekat o kome govori, drugi je koji je realizovan u opštini, ovog puta s konkretnijim rezultatima. U projektu „Imovina lokalne samouprave – važna karika lokalnog ekonomskog razvoja“ podrazumevao je popis imovine na teritoriji četiri opštine – Beočin, koji je bio nosilac projekta i partnerskih opština – Čajetina, Šid i Sremski Karlovci.
– Bili smo u obavezi da do oktobra prošle godine Republičkoj direkciji za imovinu predamo zahteve za izdavanje dokumenata uz koje možemo u katastru da uknjižimo imovinu koja pripada lokalnoj samoupravi, s tim što su predmet popisa isključivo bili objekti visokogradnje i niskogradnje. Mi smo manje-više znali šta je naše, ali je bilo vlasništvo Republike Srbije, a sada će preći u naše vlasništvo. No, to je dug proces i nije ni blizu kraja, jer to u Direkciji za imovinu ide sporo pa onda treba da čekamo katastar… Neće to biti gotovo u narednih nekoliko godina, ali mi smo svoje u roku uradili – kaže Relić.
U potrazi za kompetencijom
Za ovako mali broj projekata glavni krivac je nedostatak kadrova, no čak i da oni koji su već zaposleni u opštini znaju i žele da učestvuju u pisanju projekata, pravila i propisi EU kažu da ne mogu da dobiju dodatni novac za realizaciju projekta jer već imaju svoje plate. Dakle, za projekte se mahom moraju angažovati spoljni saradnici. Ovaj problem mogao bi se prevazići naoko vrlo jednostavno, no ništa nije jednostavno kada je u pitanju državna admisnistracija.
– Meni fali bar jedan čovek, a bilo bi idealno da imam još tri saradnika, pa da možemo da se uhvatimo u koštac sa još nekim evropskim projektima. Kancelarija je osnovana prošle godine i sistematizovana su dva radna mesta, na jednom sam ja, a drugo je upražnjeno. Dakle, ja činim Kancelariju za lokalni ekonomski razvoj. Koliko znam, samo u Karlovcima je tako, a tako je zbog Zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj administraciji koji propisuje broj zaposlenih. U našem slučaju, ne smemo da imamo više od 41 zaposlenog. Znam da nije ni tako jednostavno zaposliti kompetentne ljude, jer meni ništa ne znači ukoliko dobijem saradnike koji će skupljati prašinu u kancelariji, treba ih upoznati s poslom, obučiti, ali i to bi bio neki početak. Pošto kod nas sve proističe iz tog problema, pre svega trebalo bi da se uradi ozbiljna analiza minimalnog broja zaposlenih u svakoj lokalnoj samoupravi pa da se sa povećanjem obima posla povećava i taj broj. Možda su pri pisanju zakona gledali Kragujevac, Beograd i druge gradove u kojima je sasvim drugačija priča, pa onda izračunali neki indeks koji primenjuju na sve, pa i na nas – kaže Relić.
Građani ne razumeju šta su to projekti
S obzirom na pomenutu situaciju, teško je govoriti o vidljivosti rezultata projekta i koliko oni u realnom životu znače stanovništvu Sremskih Karlovaca. Jer, zaključak je da ova dva projekta, od kojih rezultate prvog nisu videli ni oni koji su u njemu učestvovali, dok se drugi suštinki tiče samo opštine kao dela državne uprave, nisu mnogo uticali na kvalitet života Karlovčana. Otud ne čudi činjenica da stanovnici vrlo slabo ili nikako ne poznaju pojam evropskih projekata. Kako kaže Relić, često se dešava da stanovnici traže novac od opštine, pa kad ih uputi na konkurse EU, oni kažu da neće „krvave novce“!?
– Uglavnom ne zanima one koji nisu pristalice Evropske unije, a onda ima i onih koje to ne interesuje uopšte bez obzira na političke stavove. Ljudi ne znaju kako projekti funkcionišu pa gledaju eventualno ono što je opipljivo iz njih proisteklo, a mi takvih projekata nismo imali. Dešava se da nas pitaju gde su te stotine hiljada evra koje smo dobili za projekat, a ne shvataju kako projekat funkcioniše. Problem kod evropskih projekata je što oni imaju velike iznose na prvi pogled, po dve stotine, tri stotine hljada evra, ali od tog novca ne mogu da se urade kapitalne stvari. Ti u projektu moraš imati zaposlene na projektu i prikazati njihove plate, tome je namenjen dobar do budžeta, pa recimo, na informisanje, pa kojekakve obuke da bi se projekat realizovao… Na kraju, za konkretnu stvar koja treba da se realizuje kao rezultat u projektu ostane 20 do 30 odsto sredstava. Pitaju nas gde su sad tih sto hiljada evra za ovaj projekat popisa imovine, a ne znaju da su četiri opštine učestvovale, pa treba da se podeli na četiri, pa imamo zajedničku administraciju, pa su plaćeni popisivači, pa koordinatori koji su učestvovali.. Kada kažeš dvesto hiljada evra, ljudi očekuju torbu punu para na stolu, ali ne znaju da se dešava da veći deo novca ode na sve okolne potrepštine više no na cilj projekta – kaže Relić.
Kada se govori o transparetnosti efekata i korišćenja novca evropskih fondova Relić kaže da je tu stvar jasna. Pre svega, Evropska komisija traži izveštaje o toku projekta, kao i medijsku vidljivost.
– U samom projektu, kada pišeš i kažeš koje su aktivnosti, navodiš indikatore realizacije aktivnosti, a onda te indikatore potvrđuješ, odnosno dokazuješ da su aktivnosti sprovedene. Ne može biti transparentnije jer jednostavno neće doći uplata ako im to ne priložiš. Ovaj drugi projekat obavezivao nas je da izveštavamo o svakom sastanku svih opština i izveštaji su bili objavljeni na sajtu svih opština, objavljeni su i u Karlovačkom listu, kao i na Novosadskoj televiziji. Mislim da ljudi u Karlovcima znaju za taj projekat, ali ih se ne tiče mnogo – objašnjava on.
Nadao sam se da projekat neće proći!
Budućnost opštine Sremski Karlovci u kontekstu kreiranja, pripreme i realizacije projekata ne obećava dok god taj posao bude počivao ne jednoj ili dve osobe.
– Opet se svodi sve na isto, što se nas tiče, nemamo ljudi. Kolega i ja smo pisali projekte, ja sam napisao tri i nisu prošli, nije za hvalu , ali mi je jasno bilo zašto nisu. Recimo za poslednji projekat nisam imao jemstvenik da vežem projektnu dokumentaciju, a nisam imao vremena da odem po njega. Mada, iskreno, znam da zvuči čudno, ali nadao sam se da neće proći jer ne bih mogao sve sam da postignem.
Ali ono što ipak jeste postigao u okviru Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj, a nije finansirano iz fondova EU je projekat koji podrazumeva renoviranje fasade Karlovačke gimnazije. Novac, bez obaveze vraćanja, donirala je Evropska banka za obnovu i razvoj, u iznosu od oko milion i dvesto hiljada dinara.
– Gimnazija je dostavila projektno-tehničku dokumentaciju i sada je u proceduri kod Ministarstva obrazovanja koje treba da raspiše javnu nabavku za izvođenje radova, dakle projekat je u toku. Dogodine je 250 godina postojanja Karlovačke gimnazije, pa će verovatno tada obnavljati fasadu i uraditi parterno uređenje. Još bismo voleli da se obnovi sistem grejanja, kanalizacije i vodovoda, što košta manje i postoji projektno-tehnička dokumentacija, jer šta vredi fasada ako pukne cev pa uništi sve – kaže Relić.
Obnovu čeka i Osnovna škola „23. oktobar“, u kojoj je previđeno renoviranje fasade i sale za fizičko, kao i parterno uređenje, no u ovom slučaju radi se o novcu Uprave za kapitalna ulaganja, iz koje je proteklih godina stizao novac za većinu projekata u Sremskim Karlovcima. Među njima je i izgradnja Vidikovca na Magarčevom bregu, a radove, koji su završeni krajem 2012. godine, pored Fonda za kapitalna ulaganja, delom je finansirala i Vlada Srbije.
Ovo je jedan od projekata koji je zaokupio pažnju Karlovčana i o njemu pričaju kada im se postavi pitanje o projektima uopšte, ne baveći se mnogo poreklom novca. Vidljivi i „opipljivi“ projekti koji su realizovani u Karlovcima od 2007. do 2013. godine su i obnova česme „Četiri lava”, obnova nadgrobnog spomenika Branka Radičevića na Stražilovu i renoviranje fasade Ekološkog centra, a sve ove radove finansirao je Miodrag Radulovački, profesor na Univerzitetu Ilinois u Čikagu i nekadašnji đak Karlovačke gimnazije. On je finansirao i troškove izgradnje novog krila u pomenutom Ekološkom centru, inače objektu Pokreta gorana Vojvodine u Ulici mitropolita Stratimirovića 5, u Karlovcima. Ovoj listi projekata Relić dodaje i adaptaciju boravka za decu i mlade sa smetnjama u razvoju, koja imaju prebivalište na teritoriji opštine Sremski Karlovci.
– Kraljevina Švedska nam je darovala novac u tri navrata da bismo napravili boravak koji koristi sedmoro dece, a o kojima brigu vodi osoba koju je namenio Centar za socijalni rad. Od iste donacije kupili smo kola, pa jednom do dva puta nedeljno idu na druženja i izlete – kaže Relić.
Danube Stream for Green Dream
Jedan od većih evropskih projekata čija realizacija je u toku, a u kom Opština ne učestvuje ni kao nosilac ni kao partner, jeste i projekat „Stream 4 Green“ koji se sprovodi u cilju razvoja i promocije Sremskih Karlovaca, odnosno mikroregije koju čine Stražilovo, Sremski Karlovci i Koviljsko-petrovaradinski rit, kao top eko-turističke destinacije u Srbiji. Nosilac projekta je Pokret gorana Vojvodine, a “Danube Stream for Green Dream“ jedan je od 17 projekata koji je podržala Austrijska razvojna agencije i Evropska unija kroz IPA program, odnosno konkurs „Socijalno ekonomski razvoj Dunavske regije u Srbiji”. Ovaj projekat, između ostalog, podrazumeva rekonstrukcija Planinarskog doma na „Stražilovu“ koji je oštećen u požaru 2011. godine, izgradnju letnje učionice/pozornice u dvorištu Ekološkog centra “Radulovački”, te postavljanje deset kilometara turističko edukativnih staza za šetnju u Koviljsko-petrovaradinskom ritu i Nacionalnom parku Fruška gora.
Igor Relić smatra da su Karlovcima potrebni projekti na polju podsticanja preduzetništva, posebno u kontekstu razvoja malih i srednjih preduzeća, projekti iz domena socijalne inkluzije, tehnološkog razvoja i inovacija, informacionih i komunikacionih tehnologija i naravno projekti u turizmu i kulturnom nasleđu, koji su zaštitni znak ove opštine. No, čini se da dok god se ovim bave jedan ili dva čoveka, teško će opština moći da se pohvali učešćem u većim evropskim projektima.
Jovana Zdjelarević
(Tekst je nastao kao deo projekta „Pregled, analiza i predstavljanje realizovanih projekata lokalnih samouprava na teritoriji AP Vojvodine finansiranih od strane EU u periodu 2007-2013“, koji sprovodi Nezavisno društvo novinara Vojvodine, a finansira Pokrajinski sekretarijat za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu. Sadržaj priloga je isključivo odgovornost realizatora projekta i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Sekretarijata.)