Serijom tekstova pod zajedničkim nazivom Evropa u Vojvodini, Nezavisno društvo novinara Vojvodine predstavlja vam rezultate istraživanja iskustava i kapaciteta vojvođanskih lokalnih samouprava u privlačenju sredstava iz evropskih fondova. Cilj NDNV-a je da se ukaže na značaj evropskih projekata za građane Vojvodine, ali i da se naznače problemi koje naše lokalne samouprave imaju u izuzetno bitnom, ali i kompleksnom procesu kreiranja, pripreme, apliciranja i realizacije evropskih projekata.

Iako Sremska Mitrovica u javnosti nosi epitet prosperitetne lokalne samouprave, a početkom godine našla se i među nosiocima povelje „Lideri održivog razvoja“, koju dodeljuje Centralni evropski forum za razvoj, ona suštinski nema formirano odeljenje koje se bavi pisanjem i realizacijom evropskih projekata. To je rezultiralo time da centralni sremski grad iza sebe ima samo jedan manji projekat, realizovan sredstvima iz evropskih fondova, koji su sami sproveli i jedan u kojem su učestvovali kao partneri.

Oni koji su kreirali i sprovodili te projekte, u međuvremenu su prebačeni na druga odeljenja, zbog čega smo u pokušajima da dođemo do podataka o dosadašnjim rezultatima nailazili ne velike probleme. – Svi radimo zajedno i svi radimo sve. Zaposleni te poslove obavljaju uz mnogo drugih poslova, a u stvari je malo ljudi upućeno u temu i to jeste problem – objašnjava Danijela Međedović, koja je nekada radila u Kancelariji za lokalni ekonomski razvoj, a danas se istim poslom bavi u Ageneciji za ruralni razvoj. – Mi smo i u ovoj agenciji nastavili da se bavimo evropskim projektima, ali postoji i KLER. Međutim, i u jednoj i u drugoj kancelariji zaposleni su ljudi bez iskustva koji će se za te poslove tek obučavati – priča ona.

Zbog nedostatka ljudskih kapaciteta, veli, sredstva Evropske unije nisu iskorišćena u dovoljnoj meri, ali ističe da se radi na prevazilaženju tog problema i formiranju tima za pisanje i realizaciju projekata. Taj tim trebalo bi da broji oko pet članova i on će se baviti samo tim poslom. Iskustvo je pokazalo da je potrebno dosta vremena da se prikupe informacije i da se sve pripremi i napiše kako treba. – Ti ljudi će proći određene obuke, ali je problem u tome što ni ti seminari nisu ništa. Organizuju se obuke za pisanje projekata koje traju dva dana i koje su potpuno nepotrebne, jer se na njima nikad ne kaže ništa, niti se ikada na toj obuci napisao projekat, nego se to sve radi uopšteno – priča Međedović.

Ona dodaje da je njeno iskustvo pokazalo da je najvažnije unapred razraditi projektnu ideju, tako da prilikom raspisivanja poziva već postoje spremni polazni parametri, kao i da je neophodno sarađivati s lokalnim samoupravama iz susednih zemalja, u cilju razmene iskustava i što bržeg nalaženja partnera u situacijama kada je na projektu potrebno imati partnera.

Uspešni u oblasti upravljanja otpadom

Najznačajniji projekat na kom su Mitrovčani radili nosi naziv „Izgradnja regionalnog sistema upravljanja otpadom Sremska Mitrovica-Šabac“, čiji je nosilac bio upravo Grad Šabac. Ukupna vrednost projekta bila je 6,5 miliona evra. „Mi smo dali zemljište, Šabac je uložio novac, a od Evropske unije smo dobili novac za izgradnju regionalne deponije“, objašnjava Danijela Međedović, koja je isped Sremske Mitrovice radila na tom projektu.

– Na tu deponiju odnosi se smeće i iz Šapca i iz Sremske Mitrovice. Naše javno komunalno preduzeće direktno odvozi smeće, jer se deponija i nalazi tu, kod nas, dok je u Šapcu u okviru istog projekta izgrađena i transfer-stanica. U pitanju su ogromni kamioni koji bi prenosili to smeće, pa da se ne bi vozilo svakodnevno, smeće se skuplja u kontejnere na transfer-stanici, a potom se prepakuje u kamion i odvozi na deponiju – kaže Međedović i dodaje da, zahvaljujući tom projektu, u Šapcu više ne postoji deponija. – Ona koju su ranije koristili u međuvremenu je zatvorena i sanirana.

Dve godine kasnije, Mitrovčani su nastavili saradnju sa Šapcom, ali su ovog puta oni preuzeli ulogu nosioca projekta. Cilj je bio podizanje svesti stanovništva o značaju odvajanja otpada u domaćinstvima, a samim tim i unapređenje zaštite životne sredine kroz obezbeđivanje sistema bezbednog odlaganja čvrstog otpada. Taj projekat bio je u direktnoj vezi s projektom koji je sprovodilo Javno komunalno preduzeće „Komunalija“ u partnerstvu s komunalnim preduzećem iz Osijeka, a pod nazivom “Stvaranje društva bez otpada”. Dok su „Komunalije“ bile zadužene za infrastrukturu, Grad se bavio stanovništvom. „Angažovali smo dve nevladine organizacije za edukaciju stanovništva šta treba da radi. Kao rezultat te saradnje, u Mitrovici postoje kontejneri za reciklažu papira, kartona i stakla“, priča Međedović i ističe da su njihova istraživanja pokazala da je postotak razdvajanja smeća u domaćinstvima povećan, ali napominje da to i dalje daleko ispod nivoa koji planiraju da postignu.

Osim u komunalnim pitanjima, Sremska Mitrovica je od Evropske unije tražila pomoć i pri pisanju Strategije održivog razvoja 2010-2020. godine, ali je u tom slučaju koristila samo konsultantske usluge SKGO I USAID. U dva slučaja Mitrovčani su bili i odbijeni zbog nerelevantnosti projekta. – U pitanju su bili prekogranični projekti iz oblasti turizma. Hteli smo da rekonstruišemo hotel u Ležimiru, dok je Tuzla imala ideje u vezi s njihovim parkom, ali to nije prošlo – zaključuje Međedović.

NVO: Grad nema pojma o evropskim projektima

Osim lokalne samouprave, novac iz evropskih fondova iskoristili su i u jednom privatnom preduzeću, sportskom klubu i dve nevladine organizacije. Omladinski centar realizovao je dva projekta iz oblasti volonterstva, dok se Pokret gorana u tri navrata bavio rezervatima prirode. Međutim, oni međusobno nisu mnogo sarađivali, niti su im se za saradnju obraćali iz gradskih kancelarija.

– Na pisanju projekata angažovali smo jednu ženu koja taj posao naplaćuje ukoliko projekat prođe, a jednom smo i tokom implementacije sarađivali s Omladinskim centrom. Upravo oni su bili ti koji su pomagali u edukaciji stanovništa o odvajanju otpada – priča Danijela Međedović, a iz Omladinskog centra kažu da ta saradnja nije uvek bila najbolja.

– Što se pisanja projekata tiče, na tom polju ne sarađujemo uopšte. Mi smo koristili ljude spolja, koji su bili plaćeni, jer mi nemamo kapacitet da napišemo projekat, a tokom realizacije najveći problem smo imali s oslobađanjem od PDV-a, i tu nismo imali podršku lokalne samouprave, ali verovatno je to i za njih u tom trenutku bila velika nepoznanica – pričaju sa druge strane u toj lokalnoj nevladinoj organizaciji.

Iz Pokreta gorana, međutim, stižu mnogo oštrije reči:

– Nemamo nikakvu saradnju s lokalnom samoupravom, oni nemaju pojma o tome – tvrdi direktor Pokreta gorana Slobodan Simić. – Naši ljudi su prošli svetske obuke i sad rade taj posao zajedno s kolegama iz Beograda, ali iz Grada nas nikad nisu ni zamolili za pomoć. Ja sam bio na njihovim seminarima, predavali su neki ljudi iz Novog Sada i rekao sam im da nemaju pojma i da nisu obučili kadrove za to, i da smo mi jedini u opštini koji mogu jedan takav program napisati i realizovati, nažalost – priča Simić.

Ciljevi projekata Pokreta gorana uglavnom su se odnosili na razvoj programa upravljanja rezervatima i razvoj turizma na graničnim područjima, a prekogranični projekat koji su realizovali s Bosnom bio je izabran za najbolji projekat u toj oblasti.

 Flajeri uz račun

 O projektima koje je Sremska Mitrovica realizovala građani uglavnom imaju vrlo malo informacija ili nemaju uopšte, po čemu se Mitrovica ne razlikuje od drugih sremskih opština. O tome da li lokalne kancelarije imaju kapaciteta da takve poslove obavljaju mišljenja su podeljena, ali niko od anketiranih Mitrovčana nije mogao da se seti niti jednog projekta u kom je njihova lokalna samouprava učestvovala, pa čak ni kad smo pitanje proširili i na projekte finansirane iz drugih fondova.

S druge strane, u lokalnoj administraciji kažu da se trude da javnost obaveste o svemu i tvrde da je svaki projekat koji su realizovali predstavljen javnosti putem medija, kako štampanih tako i elektronskih, kao i putem internet stranice Grada, na šta ih uostalom i obavezuje sam projekat. – Problem je u tome što lokalne medije ljudi jako slabo prate, ali informacije postoje i na sajtu Grada, a i slali smo flajere. Konkretno, uz račune za smeće smo slali flajere s informacijama o projektu – priča Međedović.

Prioritet za budućnost: prevencija poplava

Prema našoj evidenciji, u Sremskoj Mitrovici je u periodu između 2007. i 2013. godine realizovano devet evropskih projekata čiji su nosioci bili različiti subjekti. U narednom periodu, sudeći po trenutnim planovima, slika neće biti tako šarena.

Iz Omladinskog centra poručuju da se neko vreme neće upuštati u tako velike poslove, dok u Pokretu gorana kažu da je novac u ovom trenutku opredeljen za sanaciju posledica poplava, te nema sredstava za ekologiju.

Tu šansu, međutim, planiraju da iskoriste u lokalnoj samoupravi.

– Konkurisali smo za prekograničnu saradnju s Hrvatskom, a radimo već s Orašjem iz Bosne. Oba projekta bave se poplavama – priča Međedović i objašnjava da će se kroz projekat s Hrvatskom raditi na izradi zaštitnih panela na keju, dok je s Bosnom u planu nastavak izgradnje vodovodne mreže u mestima gde je prilikom poplava zagađena voda.

– Imamo gotove projekte i imamo dozvole. U jednom delu projekta učestvovao bi i Vodovod, a u drugom i Komunalije. To komunalno preduzeće je već formiralo mobilnu jedinicu u slučaju poplava, koja je trenutno zadužena za pružanje pomoći i za čišćenje divljih deponija pored bunara – zaključuje Međedović.

Sanja Kljajić

(Tekst je nastao kao deo projekta „Pregled, analiza i predstavljanje realizovanih projekata lokalnih samouprava na teritoriji AP Vojvodine finansiranih od strane EU u periodu 2007-2013“, koji sprovodi Nezavisno društvo novinara Vojvodine, a finansira Pokrajinski sekretarijat za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu. Sadržaj priloga je isključivo odgovornost realizatora projekta i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Sekretarijata.)