Javni dug Srbije premašio je granicu od 45 procenata učešća u bruto domaćem proizvodu. Time je prekršen Zakon o budžetskom sistemu koji je gornju granicu dozvoljenog javnog duga Srbije postavio upravo na 45 odsto BDP-a, a zemlja je ušla u zonu visoke zaduženosti.

Ovo barem proističe iz računice ekonomiste dr Miroslava Zdravkovića, nedavno objavljene na sajtu makroekonomija.org, čiji je ovaj stručnjak urednik. Naime, Fiskalni savet, telo od države zaduženo da prati koliko odgovornu budžetsku politiku vodi Vlada, nedavno je objavio da je udeo javnog duga u BDP-u sa poslednjim zaduživanjem dostigao 44,4 procenta. Zdravković je, pak, upozorio da se ovaj pokazatelj zasniva na pretpostavci da će BDP u ovoj godini iznositi 3.359 milijardi dinara, uz kurs od 101,2 dinara po kome je evro obračunat. Pri kursu evra od 102,2 dinara probija se granica zacrtana fiskalnim pravilima.

„Rast kursa evra na vrednost od više od 102 dinara znači da je fiskalno pravilo prekršeno“, naveo je Zdravković u svojoj analizi.

Upravo se to dogodilo od početka nedelje: jedan evro je u ponedeljak po zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije vredeo 102,3 dinar, dok je juče domaća valuta blago ojačala i zaustavila se tačno na navedenoj granici od 102,2 dinara. Odnosno, da budemo precizniji, zvanično je juče evro vredeo 102,1965 dinara.

Tako je Srbija samo godinu dana od uvođenja pravila o fiskalnoj odgovornosti i postavljanja granice o zaduženosti ne većoj od 45 odsto BDP-a, uspela ta pravila da prekrši. Usvajanje tih pravila – donetih na osnovu iskustava mnogih evropskih zemalja koje su na taj način zakonski ograničile potencijalno zaduživanje svojih vlada, krajem prošle godine je izazvalo retko nepodeljenu podršku svih ekonomista. Ipak, ispostavilo se da je ova Vlada prekršila zakon koji je sama predložila i nije uspela da se tih pravila drži ni čitavu godinu.

Da je Srbija probila granicu javnog duga od 45 odsto BDP-a, tvrdi saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić koji je ovih dana izjavio da se to desilo još krajem septembra i da je državno zaduženje sada u BDP-u iznosi 47 odsto. Nikolić kaže da se čini i da bi misija Međunarodnog monetarnog fonda koja trenutno boravi u Srbiji ovu činjenicu mogla da potvrdi.

Još prošle godine učešće javnog duga u BDP-u Srbije iznosilo je 41,5 odsto. Situacija je bila neuporedivo bolja pre početak globalne ekonomske krize: 2008. godine državno zaduženje Srbije bilo je 8,7 milijardi evra i u godišnjem BDP-u je učestvovalo sa tek 26 procenata. Ipak, država je tada, kako bi uspela da bez većih potresa ispunjava obaveze prema budžetskim korisnicima, počela da se zadužuje ubrzanim tempom i od tada je dug porastao za čitavih šest milijardi evra. Ipak, treba reći da je ovaj nivo zaduženosti Srbije i dalje veoma daleko od onog kojeg imaju pojedine evropske zemlje koje su ušle u krizu javnog duga, poput Grčke i Italije, čije državno zaduženje premašuje 100 odsto BDP-a, ali je i jasan signal šta nas očekuje ako se nešto ozbiljno ne promeni u načinu na koji se troši budžetski novac.

(Autonomija)