Srbija je u recesiji od polovine prošle godine, pokazala je analiza Instituta za tržišna istraživanja (IZIT).
Srbija je, kako se navodi, ispunila dva glavna uslova koja definišu recesiju, a to su pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) u dva uzastopna kvartala i rastuća nezaposlenost.
Ekonomista Saša Đogović, saradnik IZIT-a, izjavio je za RSE da je došlo do opšteg privrednog pada i da je prva posledica recesije značajan pad životnog standarda.
„On je trenutno iznad realnih privrednih mogućnosti prevashodno zahvaljujući raznim subvencijama državnim preduzećima i napumpavanju zarada u javnom sektoru. To što se zemlja nalazi u recesiji znači da nema prostora za bilo kakvo dodatno zapošljavanje, već samo za otpuštanja, dok će kupovna moć samo da opada. Ova dva elementa sasvim jasno daju trenutnu privrednu sliku naše zemlje“, ocenio je Đogović.
Prema prognozi IZIT-a nezaposlenost u Srbiji, koja je u protekle četiri godine dostigla 24 odsto, do kraja 2012. porašće na 25 odsto. U trećem kvartalu 2011. u odnosu na prethodni period BDP je smanjen za 0.7 odsto, u poslednjem kvartalu te godine opao je za još 0.3, dok je procena da će i u prvom kvartalu ove godine BDP opasti.
Dragoljub Vukadinović, predsednik kompanije “Metalac” koja proizvodi posuđe, za RSE kaže da je evidentno da je srpska privreda u recesiji i da se to primećuje i u poslovanju ove firme iz Gornjeg Milanovca.
“Vidi se po tome što nam je manja prodaja na domaćem tržištu, manja je kupovna moć, teže se naplaćuje isporučena roba, duži su rokovi plaćanja, kurs je nestabilan… Malo je onih privrednika koji se mogu pohvaliti da su im rezultati poslovanja na nivou prošlogodišnjih ili bolji. A to znači da smo u recesiji. Da ne bismo bili u krizi mi ćemo tražiti nova tržišta van Srbije. To je najjednostavnije rešenje. Naša firma radi strateški, planira se čak i pet godina unapred, tako da šansu tražimo u izvozu”, kaže Vukadinović.
Zataškavanje privredne zbilje
Pojedini ekonomisti smatraju da su sadašnje stanje srpske privrede i rastuća nezaposlenost znaci koji zovu na uzbunu i da je poslednji momenat da se nešto preduzme.
Saša Đogović upozorava da država nije reagovala na recesiju, i da čak nije javno priznala da je ona prisutna.
“Jednostavno vlast to nije učinila jer je ulazila u predizbornu kampanju. Praktično je na delu zataškavanje privredne zbilje, a to zabašurivanje istine se donekle kreira dodatnim zaduživanjem čime se obezbeđuje tekuća likvidnost budžeta. Zbog toga smo u januaru dobili žuti karton od MMF-a. To je uslovilo dodatno proklizavanje dinara u odnosu na evro i taj trend se nastavlja”, navodi Đogović.
Nova vlada moraće svojski da prione na posao ukoliko želi zemlju da izvede iz recesije, a za rešavanje nagomilanih problema biće joj potrebna jasna vizija i cilj koji će počivati na realnim činjenicama.
Ekonomista Saša Đogović zaključuje da to svakako podrazumeva i nastavak dijaloga sa Međunarodnim monetarnim fondom.
“To znači da će te gorke pilule biti vezane za reformisanje penzionog sistema, verovatno i zamrzavanje penzija i plata, kao i otpuštanje zaposlenih u javnom sektoru. To će naravno izazvati određene socijalne potrese. Drugim rečima, slobodno možemo reći tako, Srbija se nalazi u jednom stečajnom postupku. Stečajni upravnik je MMF i samo je pitanje koliko će biti oštri rezovi koje ćemo morati da preduzmemo”, ocenjuje Đogović.
Problemi sa kojima će država morati da se suoči, navodi se u analizi IZIT-a, su i loša poslovna klima, visok javni dug i nedovršena reforma pravosuđa.