Republika Srbija nikada nije bila zainteresovana za masovnijih učešće dijaspore na izborima, a da bi se to promenilo neophodno je da bude ispunjeno više uslova među kojima je najvažniji reforma izborne administracije, kao i uspostavljanje poverenja među političkim akterima, ocenjuju sagovornici VOICE-a.

Izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) Bojan Klačar ističe da je mogućnost učešća dijaspore na izborima ozbiljno pitanje koje ne može da se reši preko noći, jer zahteva kompromis u društvu kako bi se utvrdilo ko iz dijaspore uopšte može da dobije pravo glasa.

„Taj neki dijalog u društvu bi trebalo da da odgovor i na pitanje šta zapravo država Srbija očekuje od dijaspore. Moj stav je da ne bi bilo opravdano da svi ljudi koji su bilo kada otišli u dijasporu imaju pravo glasa, već da bi trebalo da se nađe neko rešenje koje bi omogućilo glasanje dijaspori, ali da ono na neki način bude uslovljeno određenim vezama koje ti građani imaju sa Srbijom. Bilo da su te veze ograničene vremenski, u smislu kada su napustili zemlju, bilo da su ograničene time koliko ti ljudi zapravo dolaze često u zemlju ili da su ograničene nekom vrstom investicija ili nekog poslovnog okruženja, nekih poslova koji su povezani između ljudi koji su otišli u dijasporu i njihove matice“, kaže Klačar za VOICE.

Podseća da prema nekim procenama ukupna dijaspora broji oko pet miliona građana, te da bi se u slučaju da svi dobiju pravo glasa bez restrikcija, bezmalo došlo u situaciju da je van Srbije isto glasača koliko i u njoj. Klačar dodaje da svakako treba izbeći eventualnu diskriminaciju.

„To nije lako pitanje i mora da se nađe sredina između onoga što jesu realni interesi dijaspore, a njihov realan interes jeste da održavaju veze sa maticom. Ali mora da se vodi računa i o tome da se ne dođe u situaciju da zapravo o političkom sistemu u Srbiji dominantno odlučuju ljudi koji su svoju budućnost vezali za život izvan Srbije“, kaže Klačar, dodajući da postoje različita evropska iskustva, pa ima zemalja u kojima se glasa bez barijera, a ima i onih koje prave određene vrste barijera u pogledu ko ima pravo glasa iz dijaspore.

UPIS DO 12. MARTA

Podsetimo, za predstojeće izbore Ministarstvo spoljnih poslova je obavestilo birače koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska, u ovom slučaju do 12. marta 2022. godine u ponoć, mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima glasati u inostranstvu.

„Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije kome je podnet zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da birač želi da glasa prema mestu boravišta u inostranstvu, na propisani način dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu prebivališta birača u zemlji, koja o tome donosi rešenje“, dodaje se.

Kao i do sada, biračko mesto u ambasadi ili konzulatu Republike Srbije u određenoj zemlji, otvara se u slučaju da ima najmanje 100 zainteresovanih i registrovanih za glasanje.

U dosadašnjim izbornim ciklusima nije se veliki broj naših državljana odlučivao za glasanje u zemlji boravka. Za prethodne parlamentarne izbore 2020. godine u inostranstvu bilo registrovano nešto malo preko 13.000 birača, a na ranijim i manje. Potencijal biračkog tela u ovom izbornom ciklusu, čini se, jedino je prepoznala koalicija Moramo koja je čak pokrenula i sajt https://idijasporaglasa.rs/. Na njemu se, na jednom mestu, nalaze svi osnovni i relevantni podaci, kontakti i dokumenti koji bi trebalo da olakšaju posao potencijalnim biračima van Srbije.

Beograđanin Miloš Budimir, koji zbog mastera već godinu i po živi u Nemačkoj, za VOICE navodi da je njegovo okruženje veoma zainteresovano za izbore, a prvi susret s glasanjem van zemlje za njega je bio nedavni referendum. Na njemu nije mogao da glasa jer se za izborno mesto u Berlinu prijavilo samo 65 birača, te su ga uputili da glasa u Konzulatu u Minhenu. Kada su u pitanju predstojeći izbori, Budimir kaže da je ideja da se oni promovišu među našim ljudima u dijaspori, jer kaže da je utisak da oni znaju da se dešava i da ih itekako interesuju politička dešavanja u Srbiji.

„Na kraju krajeva, imaju ovde porodice, prijatelje, veliki deo života verovatno, a često ljudi ni nemaju drugo državljanstvo i žele da se pitaju i o političkim dešavanjima u zemlji“, navodi on.

Budimir, koji je aktivan u koaliciji Moramo, očekuje da pomenuti sajt koji je okrenut isključivo ka našim državljanima u inostranstvu možda uspe da podstakne veći broj njih da se registruju i izađu na izbore.

„Ideja je jednostavna, pokušali smo da sažmemo taj ceo proces prijavljivanja na jednom mestu u nekoliko rečenica i dajemo ljudima opciju da nam ostave mejl. Nama se oko 1.100 ljudi do sada javilo“, kaže on.

MALO INFORMACIJA NA SAJTOVIMA AMBASADA

Naš sagovornik napominje da za slab odziv nije razlog samo neinformisanost građana ili nedostatak želje za učešćem na izborima, već i to što se malo informacija objavi na sajtovima ambasada, ili to ne bude jasno vidljivo, ili je slučaj da bude samo jedna objava na društvenim mrežama, bez da se vodi kontinuirana kampanja.

„Ima toliko naših televizija, sajtova, portala koji se bave samo dijasporom, pa da postoji neka volja, minimalni trud ljudi iz ambasade ili Ministarstva spoljnih poslova bi mogao da  doprinese tome da se podigne izlaznost. U biračkom spisku ima, ako se ne varam oko 6,7 miliona ljudi i procene su neke da oko milion živi u inostranstvu. Procene nekih nezavisnih istraživača od pre par godina je da samo u zemljama Evropske unije živi oko 440.000  naših državljana“, podseća Budimir.

Napominje i da bi sam proces obaveštavanja i prijavljivanja za glasanje, pa i sam tok glasanja trebalo da bude mnogo lakši.

„Ako postoji volja vlasti, to je vrlo moguće lako centralizovati. Danas svi imamo pametne telefone, moguće je potpisati na tač-skrinu, napraviti potpis, kažeš u kom si gradu i u tri klika završiš sve. I da se radi na promociji, to je cilj ove kampanje ’Dijaspora glasa’, da malo pokušamo da dignemo vidljivost“, ističe je Miloš Budimir.

NEOPHODNA REFORMA IZBORNE ADMINISTRACIJE

Bojan Klačar smatra da je uvođenje drugačijeg načina glasanja relativno zahtevan, ali ne i neizvodljiv proces. Pored već pomenute odluke o tome ko uopšte u dijaspori ima pravo glasa, smatra da je za sprovođenje glasanja putem pošte ili elektronski, prevashodno neophodno izvršiti reformu izborne administracije, odnosno Republičke izborne komisije kao ključnog tela za sprovođenje izbora.

„Glasanje putem pošte ili uvođenje glasanja putem interneta bi tražilo izbornu administraciju koja ima stalne ljude koji se bave izborima, koja ima stalni tim eksperata koji se izborima bave i kada nema izborne kampanje, što sada de facto nije slučaj“, ističe Klačar, dodajući da poštu možda ne bi ni trebalo uzimati kao mogućnost, već samo onlajn glasanje.

Treći problem, po njegovim rečima, jeste pitanje poverenja, jer da bi glasanje van kontrolisanih uslova, van biračkog mesta funkcionisalo, potrebno je da postoji poverenje između političkih stranaka.

„To poverenje, u suštini, u Srbiji ne postoji. Manje-više nikada nije ni postojalo, ali sada se  nalazi možda i na nekom istorijskom minimumu. Zašto to kažem? Možete da zamislite, u slučaju nekih neizvesnih izbora, koliko bi pitanja bilo da li je pošta uradila svoj posao kako treba u slučaju glasanja putem pošte ili koliko bi moglo da bude nepoverenje u slučaju glasanja onlajn? Mi zapravo i sada imamo nepoverenje opozicije, kada se sve glasa papirom i olovkom, a zamislite koliko bi to nepoverenje bilo kada bi se glasalo putem interneta ili putem pošte“, kaže je Klačar podsećajući na probleme koji su pratili i prethodne izbore u SAD, koje za razliku od Srbije imaju tradiciju takozvanog ranog glasanja i glasanja poštom.

„NEIZVESNOST POVEĆAVA IZLAZNOST“

Miloš Budimir smatra da je neizvesnost rezultata dodatni uslov koji izvlači veći broj glasača na birališta i nada se da će to biti slučaj i ove godine.

„Mislim da su izbori prvi put posle dugog niza godina neizvesni, da će to još dati energije ljudima da u svom okruženju promovišu da se izađe na izbore. Moglo bi se desiti da u dijaspori izađe najveći broj glasača do sada“, ocenjuje Budimir.

A komentarišući podatak da je na parlamentarnim izborima 2008. godine u dijaspori bilo upisano čak 51.211 birača, iako je na kraju na izbore izašlo samo 18.738, Bojan Klačar kaže da se jedino suvislo obrazloženje može naći u samom značaju i neizvesnosti tih izbora. Kako kaže, to su bili poslednji izbori na kojima je bila izražena pro EU/anti EU polarizacija između koalicije Za evropsku Srbiju i Srpske radikalne stranke.

„Mislim da je jedino obrazloženje zbog čega se to desilo jedna ogromna neizvesnost izbora koja je uticala da se, vrlo verovatno neka mlađa dijaspora prijavi i glasa. Ne treba isključiti ni mogućnost da su stranke, prevashodno stranke vlasti svesne potencijalne neizvesnosti i svesne važnosti svakog glasa, moguće je da je tu urađena i jedna velika kampanja među dijasporom koja je uslovila da se tu javi veliki broj ljudi“, smatra Klačar.

Podsetimo, od tih 18.738 glasova u dijaspori 2008. godine, koalicija „Za evropsku Srbiju-Boris Tadić“ dobila je 7.661, „Srpska radikalna stranka-dr Vojislav Šešelj“ 5.555, a „Demokratska stranka Srbije-Nova Srbija-Vojislav Koštunica“ 2.741 i „Liberalno demokratska partija-Čedomir Jovanović“ 1.492 glasa. Lista SPS-PUPS-JS osvojila je 587 glasova, PSS Bogoljuba Karića 121, a svim ostalim listama i 100 glasova je bilo nedostižno.

Bojan Klačar za VOICE napominje da je, ako ima volje, i sada moguće primeniti određena prelazna rešenja dok se čeka konačno reformsko ili sistemsko rešenje, a to je glasanje putem diplomatske pošte.

„Kada govorimo o onim ljudima koji se nalaze u biračkom spisku, što je otprilike milion ljudi, oni sada da bi iskoristili svoje glasačko pravo moraju da se upišu u birački spisak, pa ako ima više od 100 birača u toj državi, oni moraju da odu u konzulat ili ambasadu da glasaju. Postoji rešenje da im se omogući da glasaju diplomatskom poštom, da svoj glas ostave u ambasadi ili konzulatu u nekom periodu pre glasanja, a da se onda diplomatskom poštom ti glasovi prebace u Srbiju“, kaže Klačar.

Dalibor Stupar (VOICE, naslovna fotografija: Beta)