Prema najnovijem godišnjem izveštaju Fridom hausa pod nazivom “Rastuća senka autokratije”, 2025. bila je dvadeseta godina zaredom u kojoj je opao nivo slobode u svetu. Države Zapadnog Balkana ponovo su svrstane u kategoriju “delimično slobodnih”, a Srbija je ovoga puta najslabije rangirana od svih zemalja regiona. Kako se ističe u izveštaju, ova država je izgubila tri poena u odnosu na 2024, nakon što su vlasti vršile represiju nad učesnicima protesta protiv korupcije.

Izveštaj Fridom hausa uključuje procene i detaljne izveštaje zemalja o političkim pravima i građanskim slobodama za 195 država i 13 teritorija širom sveta. Svaka država dobija numeričku ocenu od 100 (najslobodnija) do 0 (najmanje slobodna). Na osnovu poena, zemlje se dele na tri kategorije: slobodne, delimično slobodne i neslobodne.

Srbija je u odnosu na prethodni izveštaj nazadovala, sa 56 na 53 poena, zbog, kako se precizira, “demokratskog nazadovanja tokom vlasti predsednika Aleksandra Vučića i Srpske naredne stranke”.

“Srbija je parlamentarna demokratija sa višestranačkim izborima, ali poslednjih godina vladajuća SNS neprestano podriva politička prava i građanske slobode vršeći pritisak na nezavisne medije, političku opoziciju i organizacije civilnog društva“, navodi se u izveštaju.

Fridom haus precizira da je Srbija izgubila tri poena, “nakon što su vlasti počele da se svete nastavnicima i fakultetskim profesorima koji su učestovali u masovnim studentskim protestima protiv korupcije, tako što su im uskratili plate i prekinuli ugovore o radu”.

“U isto vreme, policija je pribegla prekomernoj upotrebi sile protiv demonstranata i nije uspela da ih zaštiti od naoružanih bandi. Policija i obaveštajne službe navodno koriste razne špijunske programe za špijuniranje novinara, predstavnika civilnog društva i organizatora protesta u Srbiji. Na primer, na najmanje desetine, a možda i stotine ličnih uređaja, instaliran je jedinstveni špijunski softver nazvan Novispy, ali tačan broj nije poznat jer su ga vlasti tajno postavljale tokom hapšenja, pritvora i policijskih ispitivanja”, napominje se u izveštaju.

Fridom haus zaključuje da su “takve akcije doprinele smanjenju ocene za Srbiju kada je reč o nivou sloboda u svetu, jer svest o nekontrolisanom državnom nadzoru podstiče autocenzuru među običnim građanima”.

Sa druge strane, Albanija je najbolje rangirana od država Zapadnog Balkana u izveštaju Fridom hausa. Ova država dobila je 69 poena, što je za jedan poen više u poređenju sa prethodnim izveštajem.

Ocenjuje se da se u Albaniji “tradicionalno održavaju konkurentni izbori, iako su političke stranke visoko polarizovane i često se grupišu oko vodećih ličnosti”, te da se sloboda veroispovesti i okupljanja u suštini poštuju.

Istovremeno, upozorava se da u Albaniji “korupcija i podmićivanje ostaju ozbiljni problemi, iako vlada radi na rešavanju problema korupcije u pravosuđu”.

Albaniju “prati” Crna Gora, sa osvojenih 68 poena. Ova država je dobila jedan poen manje odnosu na prošlu godinu, jer su “brojni zakoni koje je predložila Vlada usvojeni ubrzano i bez rasprave u zakonodavnom telu”.

U izveštaju se navodi da su “nova parlamentarna većina i vlada formirane nakon izbora 2023, što je otvorilo put za rešavanje nedavne političke nestabilnosti u Crnoj Gori”.

“Korupcija u politici i pravosuđu ostaje problem. Crna Gora je dom dinamično razvijajućih medija i civilnog društva. Građanske i političke slobode se generalno poštuju”, konstatuje Fridom haus.

Severna Makedonija je dobila 67 bodova, što predstavlja isti rezultat kao prethodne godine.

„Zemlja se i dalje bori sa korupcijom, i dok mediji i civilno društvo učestvuju u aktivnom javnom diskursu, novinari i aktivisti se suočavaju sa pritiskom i zastrašivanjem“, navodi Fridom Haus.

Kosovo je dobilo 61 poen, za jedan poen više u odnosu na prethodni izveštaj.

“Na Kosovu se održavaju relativno dobro organizovani izbori. Mnoge državne institucije potkopane su ukorenjenom korupcijom, iako postoje indicije da nova generacija političara nastoji da se suprotstavi korupciji kroz pravosudne i administrativne reforme”, ocenjuje se.

Napominje se da na Kosovu “novoizabrani saziv parlamenta nije mogao da formira vladu veći deo godine, dok je privremena vlada navodno premašila svoja tehnička ovlašćenja, što je dovelo do prevremenih izbora”.

Bosna i Hercegovina dobila je 54 poena, što je poboljšanje od jedan poen u odnosu na prošlogodišnji izveštaj.

„Bosna i Hercegovina je visoko decentralizovana parlamentarna republika čiji je složeno uređenje utvrđeno Dejtonskim mirovnim sporazumom, kojim je okončan rat… Političku scenu karakteriše ozbiljan sukob između lidera bošnjačke, srpske i hrvatske zajednice. Političko učešće građana iz drugih zajednica je izuzetno ograničeno. Korupcija ostaje ozbiljan problem u vladi i drugim oblastima društva”, konstatuje Fridom haus.

(Savremena politika/foto: Autonomija)