Srbija je nastavila sa istim obrascima usaglašavanja sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU (ZSBP), i u prvoj polovini godine imala je stopu usaglašenosti od 52 odsto, što je nešto više nego pre godinu dana, ali manje od ostalih kandidata za članstvo u EU.

Usaglašenost Srbije sa spoljnopolitičkim deklaracijama EU u prvih šest meseci 2022. bila je 44 procenta, a za celu prošlu godinu 48 odsto, što je takođe bio najgori rezultat od zemalja kandidata za članstvo u EU sa Zapadnog Balkana.

Nešto veći procenat u 2023. je rezultat „manje intenzivnog ritma“ uvođenja novih paketa restriktivnih mera protiv Rusije od strane EU, navodi se u „Analizi usaglašavanja Srbije sa spoljnopolitičkim deklaracijama i merama EU: Pregled za prvu polovinu 2023. godine“ ISAC Fonda.

U analizi se napominje da su procenti usaglašenosti samo deskriptivna kategorija koja ukazuje na opšti trend, dok su teme sa kojima Srbija nije uspela da se usaglasi suštinski kritičnije.

Direktor istraživanja ISAC fonda Igor Novaković rekao je za Dnevni evropski servis agencije Beta da sve spoljnopolitičke deklaracije EU nisu od istog značaja i da su važnije one koje se tiču bezbednosnih interesa članica EU, one koje se tiču pitanja „blizu njihovih granica“, bez obzira da li je reč o političkim ili o uvođenju restriktivnih mera.

„U tom kontekstu, u izjavama zvaničnika EU i članica vidi se koje su deklaracije bitnije, a u ovom trenutku pitanje rata u Ukrajini je najznačajnije“, rekao je Novaković.

Analiza je pokazala da je Srbija u prvih šest meseci, kao i do sada, izbegavala da se usaglasi sa deklaracijama i merama usmerenim protiv Ruske Federacije i Kine, njihovih državljana, entiteta ili interesa.

„Jedan od glavnih razloga za ovakav stav je pitanje Kosova, a Srbija i dalje traži podršku i Rusije i Kine na raznim međunarodnim forumima“, navodi se.

Od početka godine do kraja juna EU je objavila 65 deklaracija za koje je pozvala kandidate, potencijalne kandidate i partnerske zemlje da se usaglase i Srbija se usaglasila sa 34 deklaracije i posledičnim merama.

Kada je reč o temama deklaracija sa kojima se Srbija nije usaglasila, 13 se odnosi na rat u Ukrajini, sedam na Iran, četiri na globalni režim sankcija EU za ljudska prava i po jedna na Mali, Belorusiju, Siriju, Moldaviju i terorizam.

U odnosu na ostale kandidate za EU isključujući Tursku, Srbija je po usaglašenosti sa spoljnopolitičkim deklaracijama EU bila najslabija.

Severna Makedonija, Crna Gora i Albanija, kao i 2022, bile su 100 odsto usaglašene, a Bosna i Hercegovina je značajno napredovala na 97 odsto.

Ukrajina i Moldavija, dva nova kandidata za članstvo, dostigle su 88 odnosno 69 odsto usaglašenosti sa spoljnopolitičkim deklaracijama EU.

Usaglašenost Turske je bila svega osam odsto, ali je ta zemlja „specifičan slučaj“ jer je njen proces pristupanja praktično zamrznut, navodi se u analizi i dodaje da je Ankara najavila da neće uvoditi sankcije Rusiji pošto „neko mora da obavlja ulogu pregovarača i posrednika“ sa Moskvom.

(Beta, Karikatura: STUPS)