Veća izjednačenost bračne i vanbračne zajednice, crkvenog i opštinskog venčanja, osnivanje Alimentacionog fonda, bolja zaštita dece od fizičkog kažnjavanja, nepotpuno usvojenje, legalizacija surogat majke – samo su neki od predloga sadržanih u novom Građanskom zakoniku.

Ukoliko bi ovaj dokument prošao bez ikakvih izmena, porodični odnosi bi bili regulisani mnogo detaljnije nego važećim Porodičnim zakonom. Međutim, i dalje je neizvesno kada bi stupio na snagu, jer se javna rasprava o nacrtu zakona očekuje najranije za osam meseci.

„Uradili smo dve trećine posla. Deo koji se odnosi na nasledno pravo završavamo u septembru, a u novembru i onaj koji se tiče stvarnog prava. Odmah potom biće održana javna rasprava“, objašnjava Ratomir Slijepčević, sekretar Komisije za izradu Građanskog zakonika.

Ceo zakonik se, inače, sastoji iz tri celine, a u trećem delu koji se dotiče porodičnih odnosa, ispisano je čak 380 članova. Većina je prepisana iz važećeg Porodičnog zakona, ali ima i značajnih novina.

A neke od njih bi čak „tražile“ i promenu Ustava. To bi se dogodilo ako se usvoji predlog da ubuduće brak bude „iste težine“ bez obzira na to da li ga je sklopio sveštenik ili matičar.

– U zakoniku ima i nekih radikalnih stvari, ali one su rezultat međunarodnih konvencija. Svet već prihvata takva rešenja, pa ćemo i mi – dodaje Slijepčević.

I vanbračna zajednica bi mogla biti gotovo sasvim izjednačena u pravima i obavezama sa bračnom, osim što u Komisiji postoji dilema da li da se uvede i njena obavezna registracija.

(Radio 021)