Te to su mladi, izgubljeni ljudi, te oni se tako ne bi ponašali samo da je više posla i perspektive, te oni su odrasli u izolaciji, te oni su zavedeni, te oni su huligani a huligana ima svugde u svetu… I sve su to tačne dijagnoze za varvare koji su palili Beograd i Đenovu. Ali, problem je u tome što je ovde reč o poludijagnozama o polusvetu, koje su – kao i sve poluinformacije – veoma opasne.

A retko ko je spreman da se “odvaži” i da kaže da je to, brate mili, najobičnija demonstracija najordinarnijeg fašizma, u vidu falangi koje su teledirigovane sa raznih uticajnih mesta: iz profašističkih političkih stranaka, iz akademskih fotelja, ispod crnih mantija, iz različitih službi i agencija…

Neodgovorno je i opasno praviti se blesav pred činjenicom da su te horde zla na “spontane proteste” u Beograd došle organizovano, dobro naoružani, pripremljeni, sa lancem komandovanja. Neodgovorno je i opasno praviti se blesav pred činjenicom da su oni u zgradama crkava pronalazili utočišta. U tim zgradama funkcionisali su i pravi štabovi odakle se komandovalo ratom koji se vodio na gradskim ulicama. Neodgovorno je i opasno praviti se blesav pred činjenicom da bezbednosne službe nisu obavile svoj deo posla. Niko normalan ne može da poveruje da nisu imali obaveštajne podatke o kontejnerima prepunim cigala, kamenja i betonskih blokova, o autobusima koji su stizali u Beograd “iz unutrašnjosti”…

Fašizam kao otrovni mulj

Srbijansko društvo se guši u glibu fašizma a ono što se dešavalo na ulicama Beograda ali i Đenove jeste zapravo generalna proba nekog budućeg (skorašnjeg) državnog udara. Državnog udara na slabu, gotovo nepostojeću državu. Na državu i njene strukture u kojima još uvek sede Miloševićevi kadrovi, koji su lično odgovorni za nepojamna zla koja su počinjena u Bosni, na Kosovu, u Hrvatskoj… Na poraženu i poniženu državu. Na državu kojoj podhitno trebaju i lustracija i denacifikacija, jer u suprotnom države neće biti. Jer će u suprotnom sve to zlo koje se u društvu koncentrisalo poput otrovnog mulja i ušlo u sve njegove sedimente, neminovno dovesti do građanskog rata u Srbiji. A u takvom sukobu fašisti će pobediti i sve će ličiti na “Veliki narodni odisaj” s kraja 19. veka kada su radikali, “nošeni narodnom voljom” na kolac nabijali, palili, klali, silovali i ubijali tadašnje “naprednjake” (koji nemaju baš nikakve veze sa ovim današnjim Nikolićevim “naprednjacima”, koji su, u stvari, što reče Teofil Pančić, tek “lečeni radikali”).

Nije, dakle, pitanje da li će ti zlikovci pobiti sve što im se nađe pod nožem. Jer nema sumnje da hoće! To su isti oni zlikovci iz devedesetih, ojačani novim, podmlađenim falangama koji ništa drugo i ne znaju sem da ubijaju, pale, siluju i nakon svega toga da pljačkaju.

Nije važno prezivaš li se Đinđić ili Tadić

Ako je Demokratska stranka do sada i imala iluziju da poseduje svevlast u ovoj zemlji, valjda su sada konačno skontali da nisu ni blizu toga. Valjda će konačno shvatiti da je domaćim fašistima zaista potpuno svejedno prezivaš li se Đinđić ili Tadić pa makar bio i akademikov sin. Valjda će zatražiti pomoć spolja jer sami ne mogu da se obračunaju sa zlom, i jer se nikad i nigde nijedno ljudsko društvo nije „samoinicijativno“ denacifikovalo. A ako nastave da koketiraju sa fašizmom, ako nastave da se busaju u patriotske grudi, demokrate će potpisati smrtnu presudu i sebi i nama. Nama, koji smo i deset godina nakon “demokratskih promena” i dalje u neverovatnoj manjini. Nama, koji živimo u društvu koje i dalje većinski mrzi Albance, Rome, gejeve, lezbejke. Društvu, koje je spremno da u budućnosti isto tako strastveno mrzi i brkate, i bradate, i cvikeraše, i plavuše, i ćelave… Društvu, koje je ogrezlo u mržnji. Društvu, koje je postgenocidno i u čije ime su počinjeni najstrašniji zločini na tlu Evrope posle Drugog svetskog rata. Društvu, koje je opasno kao tempirana bomba.

Tako smo opet postali glavna vest u svetskim medijima. I opet po zlu, naravno. Sada će verovatno fudbalska reprezentacija biti suspendovana iz kvalifikacija za Evropsko prvenstvo. I to i jeste bio cilj paljenja Đenove. A sećate se u kojim vremenima se dešavalo da ovdašnja fudbalska reprezentacija ne igra međunarodna takmičenja? Sećate li se tih vremena, kada je FK Obilić harao Srbijom? Nemojte ni trenutka sumnjati da fašisti žele baš u ta vremena da nas vrate. Izolacija je njihovo prirodno okruženje.

Evo, čitam sada kako je potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić najavio da će sve ekstremističke grupe biti zabranjene, ali nije precizirao kada. Rekao je još i da su “neredi” u Beogradu i u Đenovi “jalov i neuspeo pokušaj antievropskih snaga da spreče evropski put Srbije”. Da ironija bude veća, sve to je Đelić rekao na forumu “Ka Evropskoj uniji: Italija i Srbija, strateško partnerstvo”. A nije Đelić rekao šta će jalova država da preduzme povodom svih tih “neuspelih pokušaja”.

Ja osećam tugu i bes zbog svega. A da li se vi plašite? Ako se ne plašite, vreme je da počnete, jer imate razloga za to.

Dinko Gruhonjić