Odluka Višeg suda u Beogradu da Srbija izruči beloruskog novinara Andreja Gnjota Belorusiji je novi civilizacijski poraz Srbije i dokaz vladanja ruskog načina u pravosuđu, kažu sagovornici Danasa.

Andrej Gnjot je beloruski novinar i kritičar tamošnjeg režima, čije izručenje ova država traži od Srbije zbog navodne utaje poreza.

Beloruski Interpol je raspisao poternicu za Gnjotom, te je ovaj novinar po poternici uhapšen u Srbiji. Prvo je mesecima bio u Centralnom zatvoru u Beogradu, a od nedavno je u kućnom pritvoru.

Viši sud u Beogradu doneo je odluku 31. maja da Gnjota izruči Belorusiji, na šta je njegov advokat Filip Sofijanić za naš list rekao da imaju pravo na žalbu u roku od tri dana, te da će je uložiti.

„Sud demonstrirao da pripada ruskom sistemu ‘vrednosti’“

Advokat Čedomir Stojković za Danas ističe da sudovi civilizovanih država odbijaju izručenja Belorusiji svakog novinara i političkog aktiviste usled toga što Belorusija dokazano zloupotrebljava mehanizme Interpola da bi se domogla političkih neistomišljenika koji su pobegli od surovosti nedemokratskog režima Lukašenka, a koje zloupotrebe su detaljno opisane u izveštajima kredibilnih međunarodnih odrganizacija za ljudska prava.

„Beogradski sud bio je dužan da pročita te izveštaje i da i sam vidi i oceni da beloruski režim rapidno fabrikuje dokaze protiv političkih neistomišljenika da bi ih potom koristio za zloupotrebu mehanizama Interpola. Belorusku opozicionu liderku Svetlanu Tihanovskaju Lukašenkov režim osudio je na 15 godina zatvora, ali Litvaniji, članici EU na pamet nije padalo da je preda Lukašenku na milost i nemilost“, podseća Stojković.

Sud, dodaje naš sagovornik, šalje Gnjota u vrlo izvesnu smrt u Belorusiji, gde je samo pre četiri meseca u zatvoru ubijen novinar i politički aktivista Igor Lednik.

„Odlukom o izručenju Gnjota beogradski sud demonstrirao je da pripada ruskom sistemu ‘vrednosti’ po kom je ‘država uvek u pravu’ pa i onda kada ubija svoje građane, i da ne pripada evropskom gde je svako ljudsko pravo važnije od države i mora se štiti pre svega od države, kao što se u ovom slučaju Gnjot mora zaštitit od Belorusije, koja će biti i izbaćena iz Interpola brzo nastavili li ovako“, navodi Stojković

„Sud stao u neprijateljstvo prema evropskoj pravnoj civilizaciji“

Po njegovom mišljenju, ovom odlukom beogradski sud je ponovo stao u neprijateljstvo prema evropskoj pravnoj civilizaciji, uprkos tome što beogradski tužioci i sudije vole da šetaju svoje štikle, sakoe i suknje po evropskim zapadnim metropolama.

On dodaje da je ova odluka i posledica sistemske putinofilije u srpskom pravosuđu kao metoda zatupljivanja pravosudnih kadrova kako ne bi čitali izveštaje kredibilnih međunarodnih organizacija o gaženju ljudskih prava u Rusiji i Belorusiji koja je cela postala kazamat.

„Slučajevi veoma zabrinjavajući“

Uz Gnjota, tu su i slučajevi proterivanja ruskih državljana Elene Koposove i Irine Tereh, za koje pravnik Mirko Medenica, ukazuje da su svi veoma zabrinjavajući.

„Oni pre svega dovode u opasnost i utiču na živote osoba koje su predmet ovih postupanja, ali u isto vreme pokazuju karakter vlasti, gde se ona pozicionira kao saradnik režima koji masovno krše ljudska prava. Takva postupanja utiču na međunarodni ugled zemlje, a takođe i kreiraju atmosferu nevažnosti ljudskih prava“, naglašava Medenica.

„Ljudska prava ne mogu biti selektivno primenjiva“

Jedan od najvažnijih principa ljudskih prava je njihova univerzalnost, kaže on i dodaje da ona ne mogu biti selektivno primenjivana.

„Ako su uskraćena pojedincu, u ovom slučaju nekim stranim državljanima, to mora zabrinuti i celu zajednicu, jer kada se državni organi ogreše o prava pojedinca, to stvara atmosferu neizvesnosti i nepoverenja“, upozorava Medenica.

„Srbija potpisnik UN konvencija“

Naš sagovornik naglašava da pravo na azil nije čin milosti i dobrote države, već međunarodnim pravom propisana obaveza.

„Srbija je potpisnica konvencija Ujedinjenih nacija (UN) koje regulišu ovu oblast, a ove konvencije su pretočene i u domaće zakone. Sve ovo obavezuje državne organe da ne mogu vršiti ekstradicije u zemlje označene kao države u kojima se sistemski krše ljudska prava i dešavaju progoni na političkoj ili nekoj drugoj ličnoj osnovi, takođe državni organi ne mogu arbitrarno, bez navedenih razloga i obrazloženja ukidati pravo na boravak u zemlji stranim državljanima“, kaže on.

Zakoni, zaključuje Medenica, predviđaju precizne procedure, i one apsolutno moraju biti sprovedene, a svi slučajevi nepristrasno i objektivno sagledani, jer se radi o sudbini ljudi.

(Danas/ilustracija: Pixabay)